Delo

306 Д Е Л 0 — Хеј, јаворе — јаворе! Родисмо се,... не знамо зашто; живјесмо,... не знамо како. Мене ће, може бит’, убрзо понијет’ мелахић Џебраел пр'о Ал-Ширатске Ћуприје; а ти ћеш, може бит, остат’ и диље, док п тебе не подгризе црв, не пшчупа вихор, не спржи муња јали зли људи не посијеку. — Али, друже и брате јаворе! Предајем ти тешкп божи’ аманет,... кад вет једном биднем теслим с овијем гуравијем животом, дела шушком свога лишћа и грања кажи облаку што ти се о врхове чеше, а облак ће муњи, а муња ће грому, а гром ће браћи Србима на све четири стране: да не допуште да те крше и пексине поганске руке овог ништавчине од дбшла! Но, кад остариш и оматушавиш 'вако к’о ја саде, нека наши земљацп унесу паћи-шјекиру у твоје паћи-жиле, и нек’ из тебе истешу што више гусала! А гусле ће, безбели, и смјет’ и умјет’ диванит': како би сами шћели, а што ми, људи у томруцима, нити смијемо нити беж њих умнјемо!.. Затим сањалачким погледом превали на своју мушку чељад која ту поиздаље пристојно двораху, и на оне лијепе чупоглаве које кроз џамове и демирлуке с ћепенака посматраху чудне госте у авлији. Иа, очевидно изнемогао и изнурен осјећајима, настави: — Ђецо моја!... Синовн моји!... Кости моје!... Кад-гођ вам се смршти чело, притеците на сјет дрвету јаворову! Његов лис’ и кора ш његова дебла нека вам бидне најсвети' и најмили’ талисман!... II тек онда, кад се шљубите ш њнм — к’о ја и наши стари, добићете у души ласт а у срцу царски зенђцлук — па макар вам се ма шта догодило и на пут испријечило... — А, нека душмана!... Докле-гођ по нашпјем планинама бехарају јаворп и коњске се длаке из репа узмогу ишчупат’ и ударит’ на гусле од јавора и гудало дрво шнмширово, ннкад ни довнјек ти, господин’ прије^стојнпче, ни твој цар, ни царев ти везир, нн она ћоса суженица од папе, ни сви ви што се шапом и лопатом крстите нећете моћ’ за се окренут’ и прекршит’ нн суху н гњилу бабу из овог народа, чи’ се завјет веже н за дрво н за струњу а који најљевшим језиком и најчистијим срцем пајвљешем н најчпстнјем Богу хаир-дову учи!...Нредстојнику би нреко врх врца главе. Дође му душа у нос; ушепртљи се, ночеша иза ушн, скочн п сромрнџа пешто швапски на своје жандарме. Ови му час-прије изведоше н опре-