Delo

ПОД ЈАВОРОМ 307 шнне коња, а он се збуњено и на брзу руку халали са Шо'ботом и његовим синовима, узјаха парипа и ошину иут Билеће. Барјактар остаде на истом мјесту под јавором —јако потресен и уједно у неку руку рахат: што му се дала згода да напапри Швабу бар још једном прије но умре. Сунце је било иза подне превалило добар комад неба и већ начело савијању. Осјећала се јака занара, као испред кпше. Раух и пратња му на брзим и гојним коњима је можда већ и трећину пута био превалио, а Шобота је једнако сидио у хладу на серџади под јавором. Као да с њим дијели жељу. А и да се хтио маћи, није могао. Био је сам, као што је то у потоње доба навикао; а да се ко приближио, видио би да му је нешто окренуло рђаво, и како се непрестано мијења у чери. Прво «е зајапри као љетни сутон, па га постепено обујми бљедило као крпа, док најпослије не помодре као чнвпт. Усиљено крену да се исправи. док му нешто пуче у котаоцу, и он се сруши на ивнци стабла и коријена побратима му јавора. Глава му се превјеси преко лијевог рамена и пободе у серџаду; преврну и утетријеби очима, које се постепено гашаху као звијезда у сумаглици; руке му с набубреним мавеним дамарима прво задрхташе па се укочањише; чибук му испаде а филџан му се с кафом изврну и просу по чакширама; гуштери му се на слијепим очима надуше; смртни га зној спопаде, и само што закркља: — Медет!... Ме.. е.. дет!... и — издахну. Домаћи се слебуташе око мрца, који назад по сата тако дивно дивањаше, дигоше га на руке и залелекаше што их грло доноси. Овој се кукњави дебелих и грубих мушких гласова придружи лелек и очајна писка танких женских хавазова с харемских ћепенака, — и за трен од ока слеже се велик свијет у на пречац обезглављену кућу покојног барјактара Шоботе Авдијћа. За тпли час, покојник је лежао у великој ходаји међу сарајевским ћилимима — омотан у мртвачке ћенарлп повоје по закону н прописима хак пејгамбера Мухамеда. IIII докле јаворов жалосни шум уз тужне мелодије расплаканих птица у њему тужаше и нарицаше за својим упокојеним словесним близанцем, а немуште стихове његове жалопојке не20 *