Delo

ПОД ЈАВОРОМ 309 бити — проучитн и услишити. Да; може бити — па ако тај протест праведника јачи и грознији вјетрови у црним облацима не разнесу у прах и пепео п оку божје правде не заклоне. А и дан-дањи побусани Шоботин мезар с чалматим стећком лежи под старпм јавором, као убијенп витез пред ногама свога вјерног парипа на разбојишту. Причају, да на томе мраморуспоменику сваке године у поноћи уочи оног дана кад је Шобота умро, слети нека необична птица и тучним циликом нариче и јеца до пред саму зору. А кад први кокот кукуријекне, птице нестане као да се земља раствори и прими је у се. Сељаци је и слушају и гледају, и кожа им се јежи а саме сузе низ образе врцају. Тумаче да је то — барјактарова душа, и кажу да се неком старцу у Плани приснило: да ће се она у том виду појављивати све до онда докле Херцеговци Шоботину насилну смрт на насилним силеџијама насилно не освете. А Јавор и даље стоји као џин на клисури, шуми и јадикује. Али, м.јесто да се и даље грана и крупња, вене и трухне и то с оне стране на којој му је међу жилама покојни Шобота укопан. Пз године у годину све више, н још мало па ће га каква грдна непогода искрљати. Да ли ће израсти нове младице из његових жила, које ће га достојно замијенити; и да ли ће се сљедбеници умореног барјактара како треба одазватп писки и осветном покличу његове племените душе?? Вријеме је нанијело буру н поломило храшће; вријеме је мора и рашћерати и подићи храшће. Бар, нада не гине. .. .Гази Шобо, Алах рахметејле!... Челеби Шобо, Алах магфиретејле! —