Delo

ЏОРЏ ФРЕДРИК УАТС (беог^е Егес1епек \Уа11,б) (СВРШЕТАК) Ове две слике обележаваЈу прву и последњу етапу свеколике уметности Уатсове. „На мојој другој у,метничкој стази није никада наступила измена. За мене не постоји развој. Ја сликам данас као што сам увек сликао“ вели Уатс за себе. Све до последњега часа свог остаде он сликар љубави и смрти, ова два појма, који највећма занимају човечанство. „Без смрти не бисмо имали философије вели Уатс“. Је ли смрт трагичан свршетак свега што постоји? Да ли је гроб само прелаз у бесмртност или он значи уништење свега? Читава бујица питања наваљује на човека и иште одговора. Даје ли се иза пролазних слика, које нам пружа беспрекидпи ток годишњих времена; иза овог кратковременог живота цвећа и лишћа, што се у пролеће стално обнавља, назрети ираскозорје вечнтих дана? Хоће ли наука икад моћи дати одлучна одговора у овпм питањима? Да ли ће сеједном наћи чврсте руке, која ће бити у стању једннм додиром искпдати меку научину, коју је вековима ткала машта, метафизичара? Сме ли нак човек чекати на носледњу реч науке? Зар је, најзад, искуство једино, што има у жнвоту несумњиве вредности? Зар факта увек вреде више него идеје, а открпћа впше него истраживања? Зар се племеннтост људскога духа не огледа више у циљу, који себи поставља; више у оним напорпма, па које се одважује, да би постављени циљ достигао, него у резултатнма, које добија? Јесу ли Бог и бесмртност душо