Delo

328 Д Е Л 0 ђенике као што сте ви. Знате, што дође к нама, то је обична фукара. То су вам такове фине тице да је с њима могуће изаћи на крај само помоћу бича и ћелпје“. „Шта зар ви још верујете у лековиту моћ бича?“ упитах га радознало. „Требали би да имате посла са њима!“ „Ја сам већ имао са њима посла...“ „Јес, само што је ваш посао био сасвим други посо... Кад би вам нодчинили ових једно триста четир стотине обешењака и кад би вас управа за ред у тавницама и за рад у рудокопима одговорним учинпла, тада би сасвим другче о томе мислили, тада би тек разумели како је то пријатно бити у кожи једног управника осуђеничког. Ове врашке жене нарочито ми посла задају... Нек их медвед прождере, тај коров! Молим вас извините... Реците ми, молим вас, шта с њима да чиним кад су неуљудне или кад што скриве? Кад је истина забрањено да се жене бију... хахаха... човечанска љубав, просвета је на дневноме реду код нас... Ја ћу вам отворено рећи: ја ово сажаљевам, ма да ме је страх кад овако што кажем да не изгледам као — како се оно каже? — Рети... Ренегат или тако нешто!.. Слушајте, гоцсодо, само ово, једну од ових госпођа бејах принуђен да окујем — због блуда, знате... А она ми рече — знате шта? — „поии... ти се на твоје ланце“, рече ми „ја ћу и у ланцима наћи мога“. Замислите! Шта да чините са једним таковим бестидним створом, са једном тако гнусном женом, кад не би смели да их бијете?“ Јесу ли све такве?“ одговорих му. „Такве све најзад буду, молим немојте да их браните! Јегеров се окрете одједном надзорнику што беше дошао са мном „ти познајеш Машку Дергунову? Она је понова затворена у ћелију“. „Зар још нпје избила ону лудост из главе?“ пропитиваше Јегеров са саучешћем“. „Није, замислите", окрете се Костров опет к мени и дође у ватру, „такав безобразлук! она се усуђује да мене грди... мене управника завода!“ „Вас у очп?“ упитах ја га. „Не, то би ми још само фалило! Јабихјој лице искрвавио! Дошли су и причали ми, то сви знају, чули су и сви осуђеници“. „Пословнца каже...“ „Не не! — тако што ја нећу да трпим! Да једна робијашица управника... Знате опа мисли, кад јој је Бог дао лепо