Delo

У СВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 329 лице и оштар јозик, да сме што хоће? Молим вас, све док је била добра, враћало јој се добрим; а она хтеде пз руке у руку кроз сав мајдан... Костров се угризну за језик, јер је осетио да ће нешто одвише рећи. „Наравно“ обрну говор на другу страну, „и ја кажем, човек не треба да буде варварин, као што је на пример био Грибанову Сарантуји, кога недавно одпустише из службе. Чули сте за њега? Право рећи иније био варварин, ето и осуђеници су га волелп. Само кад би мало више повукао од овог домаћег е онда би се ваљало узети на ум. Тада би се претворио у звера, и тада је могао убити свог рођеног оца и своју мајку. Ево шта му се једном догодило: дошо у тамницу напит и сусрете се са једним осуђеником. „Куда ћеш, и тако даље?“ — идем код берберина, да ми извади зуб, боли ме. „А боли те!“ и стаде га ударати по зубима, једанпут, двапут, трипут. „Што вичеш?! Надзорниче, батине амо!“ Надзорник беше један рђав човек, отрча и донесе батине. Грибанов зановеди осуђенику да сместа легне ту у авлији и поче да га бије својом руком. Замислите: без кривице, без пресуде, на беломе дану у дворишту главног здања, само десет корачаји даљине од стана подуправника?" „Па зар није платио за то?“ „Хм, да богме да јесте! одвише је било. Нама је заиста жао било Грибанова, сам подуправник имао је сажаљења са њим, али га је ипак морао сместа отпустити. Ја вам кажем: ни онда кад сам највећма пијан, ја се не могу толпко заборавити!“ „Или онај ваш Лугезаров? Говоре да су под њиме стењале тамнпце, док најпосле сам себи није главу размрскао.“ „Он је био одвише горд, мада је био нико и ништа... Један пешачки капетанчић, то је све, чак није свршио нн семинар... Баш као ни ја... што да лажем... нисам могао да свршим ни рударску школу... Зато и не држим много на себе! Питајте само осуђенике за мене изузевши женскиње, питајте их само, ја сам уверен да нећете ни једну рђаву реч чути о мени!,.. До душе ја поштујем батине али у ствари их ретко употребљавам само кад ми се одозго заповеди. Ја сам вам прост човек, управо мужик... али опет ћу да вам поновим сасвпм отворено: да би било сасвим друкше кад би се и жене смеле бити. Ту се не бих могао уздржати! хахаха, хехехе... Свака би од њих дошла на ред... крива или невина... све једно... жене су