Delo

336 Д Е Л 0 Тада од смеха Вањка паде на патос и толико се смејао да га је већ грч спопао: „Баш зато“, рече ми жалостивим гласом, што хоће да ме киње. Већ внше од године н по како се та ствар одуговлачила. На моју несрећу ја сам неписмен; мора да је нека грешка у мо.јим актима; у њима као да стоји да сам ожењен.“ „Ожењен са мртвом женом, хохохо“ смејаше се још једнако Вањка, „то је да цркнеш! Није ни то умео да учини да вештицу као што треба уцмека, већ му ни с оног света не да мира. Будала! Будала! Баш си прави Циганин. Требао сн је једним пањићем тако да смлатиш да се од ње начини тесто! “ Излазећи из ковачнице још сам се дивио, стаситој слици ковачевој, кад са ватраљем у руцп и замишљен разгрташе ватру у зажареној пећи; и сада као и раније он се и не осврташе на глупе шале и задиркивања другара шаљпвчнна. Ускоро после тога, једним случајем ја познадох и јунакињу овог осуђеничког романа. Тражио сам праљу н сељаци ме одведоше у такозване лагуме, у којима живе они осуђеници, који воде свој засебан кућевни живот. На подножју брега, наједну врсту од села, управа је изабрала једно место, на коме је подигла неколико станова најпримитивније врсте. У земљи исконаше дубоке четвртасте рупе; около њнх са све четирп стране наслагаше дрва и мотке а тако исто и озго преко рупа и претрпаше их сеном, иверјем, струготином и земљом. Доле у рупи озидаше пећ, која је заузимала половину ако не и три четвртине целог простора; с овим је била палата готова и удешена. Према величини, могла је коштати од прилике петнајест до двадесет рубаља; имућнпји осуђеници могли су из њих да начине доста простране собе плеваре, чији прозори нису лежали у земљи; али они сиромашнији, а тих је већина, живели су напросто у овнм подземним рупама, које су више приличиле за кртице но ма људе. У горњој Сарантуји из овакових лагума била је састављена цела варошица са правилно подељеннм улицама и са неколико стотина осуђеничких колебица; у Кандаји нак у моје време није их више било од десетине. Први осуђенпк кога ту сретох рече ми, кад га за праљу упитах: „Најбоље идите, господине, код Подусднхе — она станује ту на крају у једној собици...“ „Ко је та Подусднха?“