Delo

338 Д Е Л 0 „Чуо сам за њега, ковач Бусов.“ „Јес\ Ви сте га већ видели? Нема никог ко може шта рђаво за њега рећи. Леп, диван младић, а скроман к’о нека девојка. Али и према њему моја се Дуњашка понаша врло строго, све дотле, док се не венчају.“ „А где је ваша Авдотја?“ „На раду, баћушко, где би била иначе? Меси блато н цигље калупи за нову тамницу“. „Шта? Та то је најтежи мушки пос'о!“ Подусдиха стаде да плаче и да уздише. „То је баш наша несрећа што је тај посао тежак. Из пакости само из пакости одредише Дунашу на тај рад.“ „Чијом пакошћу, коју је одредио?“ „Сам Костров.“ Старица поче тише да говори, готово шапутајући. „Верујте ми свакп ђаво, почевши од оног последњег што чисти нужнике, узнемирује ову јадну девојку са својим безобразннм умиљавањем — ту су вам у опште сви надзорници сви козаци и најпосле и сам управнпк. Тај вам је познат као нокташ. Она мп управо није рекла шта су имали између себе. Али знам само то, ох Боже, да је био као помаман. Прећаше јој да ће је са земљом саставити и да ће у затвору иструнутн. Све су ово осуђеници чули својим ушима. Од тога доба он недрестано тражи прилику да је стрпа у апс. Али ни она није луда, она све чнни како закон прописује. Она је мирна и послушна а од посла не бега! Костров је видео, дајој не може ништа, пајој је зато наредио да ради на циглама. Ако се поправиш и дођош к мени, даћу ти тада неки лакши посо а ја могу да те н од сваког посла ослободим, само ако хоћу. Али ако останеш и даље тако упорна и тврдоглава, знај да ћу те радом мучити док ие умреш.“ „Ради ли она већ давно тај посо? „Чинп ми се да ће бити већ три недеље. Пре нам је, Боже мој, ншло тако добро. Дуњка је лепо зарађивала иглом и другим. А сад живимо најгоре између свнју што се налазе овде у рудокопима. Чим дође кући са рада, а она падне на постељу и заспи. Пређе је увек, кад је дошла са рада, узела нешто да шије или .је у кући радила, а сада нема ни помена од тога. Просто је изиурепа од рада; ко мари зато што је пре била румена ко јабука и што се није бојала од нпкаквог посла! Колико смо суза пас две пролиле! Бог нх је ваљада бројао, па