Delo

У СВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 339 му се већ и досадпло. Неки дан ће ми рећи, мила мајчџце, више у свету нема ни Бога ни правде. Ништа нам друго не остаје но да умремо. Кад јој дотужи, срећа моја, онда непрестано говори о смрти. Понеки пут помишљам да може себи и живот одузети, па вам умирем од стра’. Тај исти Костров, чини ми се да — не да да се они венчају,“ „Са ковачем?“ „Бојим се да ће Андреју да пошље у други рудник и то може.“ „А што оклевате, што се не жалите? Подусдиха на то одговори само једним безнаднежним покретом руке. „Шта би се хаснила, господине? Рука руку пере. Врана врани очи не вади! Никако! Ето сви говоре, да ће скоро први генерал, који стоји над свима заводима и овамо доћи — тај је генерал из Русије... Ето сад сву наду ми на њега полажемо. Кад он дође, њему ћемо да се жалнмо. Старица ми је обећала, да ће ми њену ћер другога дана послати за време одмора. У подне Авдокија заиста дође. Према свему томе што сам слушао о њеној лепоти, ја сам очекивао да видим нешто необично; изненадих се кад видех пред собом једну обичну сељачку двадесетогодишњу девојку, са руменим набујалим уснама и широким нешто спљоштеним носом. Само ме изненадише њена снага и здравље; — она дисаше из сваке жилице свог младог, витког и снажнога тела. Дуњаша беше с главом већа од мене, њезина велика и јака рука, права мушка рука, могла ју је добро послужити у нужди... 0 некој правој лепоти, ту није могло ни помена бити. Но пре је но што сам имао и времена да у памети учиним закључак о њој, одједном ја сам се чисто устресао: два велика смеђа ока гледаху ме необично мирно и тужно — замишљено; овај њен дубоки тужни поглед беше једним тренутком изменио цело њено лице и сакрио све махне његове, чак и њеноме ружноме иосу и њеним широким и дебелим уснама он позајми неку ванредну чар. Требало је нешто да речем девојци. Ја дохватих завежљај са рубљем па јо.ј пружих а прн том јој рекох што ми је прво на ум пало: „Мора да вам рад тешко пада?“ „Зашто извољевате да ме то пнтате?“ одговорн ми стидљиво и чисто зачуђена. „Ваша ми је мајка јуче причала, да вас Костров много 22*