Delo

340 Д Е л 0 кпњи. Ја вам саветујем да се жалите. II то је незаконито по мом мишљењу, што вам не дозвољавају да се венчате“, ово све изговорих једно за другим, збуњено и поруменив. Девојка на то ништа не одговорн, већ само покри лице с кецељом. „Зашто не говорите са надуправником? Он дође по кадкад овамо?“ Она још непрестано ћуташе... Ја стојах збуњен пред њоме и очекивах да што почне, одједаред оиа отпоче да јеца... Застиђен окретох се од ње а Дуњашка у том тренутку истрча из собе. Што се више журила моја драга хаџика, да достпгне циљ њеног дугог и мучног пута то све више искршаваху нове сметње, које је задржаваху: час пролетње поплаве, које нокварише друмове, час непоуздани и превртљивн њенн сапутници, час неке особите случајности. Нећу ни да говорим о мојој бризи и моме узбуђењу. Моја ми фантазија неуморно сликаше разне и безбројне опасности, које су Тањи претиле на путу — стрмени, дивљи коњи, разбојници, опасна пловидба по широким и бурннм рекама, олујине на Бајкалу... Чим би ноћу што шушнуло, ја бих се тргао из сна и скочио са постеље као у грозничавоме буннлу, мислећи, да чујем кораке осуђеника Василија, који ми је обично ^оносио писма и депеше од управника. Једном приликом, кад је надуправник казнених завода био у Кандаји, ја га замолих за дозволу, да смем изаћи до прве станице сестри у сусрет, кад добијем телеграм о њеном доласку. То беше до душе једна врло непријатна молба, чије одобрење беше више но сумњиво, но ја се ипак реших да окушам срећу. Тада имадох први пут прилику да са шефом лично говорим. Он ме је примио на само у Костровљевој канцеларији, није ме до душе понудио да седнем, али је за све време и он стајао. На умноме, могло би се рећи, лукавоме лицу овог мршавог и неугледног али искусног чичице, стајаше беспрестанка један и нстн хладан израз, који не дозвољаваше да се дубље продре у његову унутрашњост; тако ннко није био у стању да погоди како оп мнсли о овој или оној ствари или да ли искрено говорп или прикрива своје мисли. Глас му је беспрестанка био мек, подједнак и готово мио н онда кад је чинио помиловања, као и онда кад је нзрнцао смртне пресуде. Преко мојег очеки-