Delo

У ОВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 345 0 свему овоме Тања говораше врло узбуђено у њеноме младом непскуству. Физички она више не одговараше мојнм сећањима и сновима. То сад беше лепа, стасита девојка са густом плавом косом и великим плавим очима, које вазда гледаху озбиљно и мислено, у њој више не беше ни трага од оног наивног, сањалачкога детета. „Ту није реч о оковима, моја Тањо“, одговорих јој с осмехом, „не бих хтео да ти покварим твоје пријатно разочарање, и желео бих ти од срца, да се још једном не разочараш, али тн морам једно рећи. Људима овде можда ннје много горе него где на другоме месту, али их све овде као тешки камен прнтискују нечовечнп обичаји и навике. Колико се пута овде виђа, да један, од природе сасвим добар човек, најгора и најварварскија дела врши, само с тога, што се то овде може и сме, и што сви тако чине!“ Ја приметих да моје трезвене примедбе не учинише никакав утисак на моју сестру. Да се помути њено ружпчно расположење, зато нису биле довољне само речи, већ дела; али ова се тако брзо не показаше; ми живесмо далеко од правног осуђеничког живота: истина много што — шта и ја сам гледао да од ње затајим и тек много доцније продреше и до наше задовољне самоће неки непријатни звуцп — као одјек суморне јаве. Што се тиче осуђеника, једва да је нужно и да напоменем, да су они у прво време на њу учинили најбољи утисак: све њено познанство са њима (као и моје у Кандаји) састојало се у поздраву при сретању. А Тања вазда ми о њима с одушевљењем говораше: „Зар то нису људи исти као ја и ви и сви други? То су мирни и благи људи кад им се ништа зло не чинп. Мој Боже, шта се све не мисли у Русији о њпма. II ја бих сама безобзирце побегла, да сам неког од заточеника сусрела у некој московској улици.“ Дуњаша Подусдиха, чији сам роман у кратко мојој сестри пспричао био, кад ју је видела притисла ју је на своје груди и сву ижљубила; разуме се,’ да је тиме ову необпчну девојку довела у највећу забуну. „Драга моја Дуњашо“, говораше јој Тања, мећући је поред себе да седне. „Буди само одважна, немој да клонеш, голубице моја. Пре а после биће. Боље икада него никада. Ја сам уверена, да је то само један неспоразум. који ће се лако откло-