Delo

346 Д Е Л 0 нити. II знаш шта сам смислила? Док одем у Сарантују сама ћу отићи шефу, да му говорим о твојој ствари. А кад се он већ једном за ту ствар заузме — а зато ћу се ја већ постарати — тада ће нестати сва ваша брига и нерасположење... Видићеш само! Ја ћу те још ове јесени пратити на венчање... Пусти ме само да се мало одморим, да мало дођем к себи па ћу ја све то довести у ред!“ Моја се гошћа морала и са Костровим упознати; почемје становала у њему подругноме рејону, то је требало да му се лпчно престави. „Знаш како?“ рече ми кад се од њега кући вратила „ја га не држим за рђавог човека, који свесно чини зла. Бар у моме присуству он је говорио са једним осуђеником, који се према њему понашао сасвим слободно, као према себи равном.“ Ја сам знао, да ће оне жалосне земунице, у којима становаху осуђеници, на Тању учинити болан утисак те је поведох тамо са извесном зебњом у срцу; једног дивног дана у недељу, одосмо да посетимо стару Подусднху, — али и ова посета, на моје изненађење, прође најбоље. Истина свуд у наоколо све се зеленило и шаренило у цвећу, цела природа беше чаробна, јунско сунце беше све позлатило својим топлим п милим зрацима, да је и оно што је јадно и суморно било, овога дана изгледало лепше и пријатније. „Разуме се да је рђаво овде овој сиротињи“ прибираше моја сестра утиске што их је добила у земуницама „али колико их има у Русији, који се зову слободни н који нису осуђени, који не живе боље од ових овде! Ако је и оно што си ми ти причао о жпвоту у затворима истинито, ако ли то нисн мало ублажпо да би ме утешио, онда морам нризнати овај живот не изгледа ми впше онако страховит као пре.“ „То је лепо Тања“ рекох јој у шали, ти си дошла овамо да тјеншш невољнике и да их соколиш, па си ту нашла саме угојене ћифте, којима треба да говориш о бедн невољника.“ Она се смејаше добродушно, мету шешир на главу, запуши ми руком уста и одвуче ме у шетњу кроз брда. Узалуд смо тражилн да се где склонимо од сунчане препеке. Поретко трново џбуње, које покрнваше деснп откос од Кандаје, мало је давало хлада и макар да смо и даље радо ишлн тим нутем чинили смо једино с тога, што смо ту нашли у изобпљу ђурђевка. Без краја и без мнлосрђа мн смо брали ово