Delo

У СВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 349 маћин, неки голијат са умним и здравим лицем, поведе нас у запуштену кућу. Брава шкрипуташе у захрђаним шаркама, врата шкрипаху и ми се нађосмо у повећој полумрачној соби, у коју светлост долажаше кроз полуотворен капак, (остали беху сасвим затворени). Већ давно како је ходник од куће сасвим покварен. Голи дрвени дуварови, већ беху сатрулили од влаге. Ваздух беше као у гробу, са свију страна излажаху пред нас жалосне успомене прошлости. „Дакле шта тражите за ову развалину?“ „Шесдесет рубаља. Овде је живио још Михаило Пларионович, овде је и умро“, додаде домаћин, као да је схватио прави циљ нашег доласка. „•Зар му чак и име знате?“ „Као да га још п сад живог гледам пред собом! Добар беше то господнн, диван и ако не беше онако на очима. Кад је умро, беше ми тада десет година; мој братму је копао раку“. Ми га обасусмо питањима, али одговори као што смо се и надали не беху од значаја; они беху већином обичне природе; добар човек... дарежљив, нигда не затвараше фијоку у којој је држао новце... По вазда је читао или писао... имао је много књига... Много шта више нисмо могли чути ни доцније од стараца у селу. Та, сразмерно скорашња времена, кад је овим рудокопима управљао чувени Кабаков, посленик Разгилђајева, под чијом је управом живео Михаило Чернишевски и сви они пољски завереници из године 1863, већ беху сасвим избледела у њиним успоменама. До душе и они су овде живели усамљеним животом већином у друштву својих књига. Шта су дакле и могли ови сељаци о њима особеног знати и упамтити. Мени није познато каквог је здравља био песник пре прогонства у Сибир. Међутим познато ми је да је у Пркуцку боловао од тифа у цревнма, али његова суха болест, која га је, на годину дана по његовоме доласку у Кандају, покосила, к'о што тврде овдашњп становници, датира се баш од оног дана, кад је био сахрањен неки умно болесни пољски изгнапик, Кароли, кога је дана Михаило Иларионович ногу пребио или му је тог дана промрзла била. Од тога дана, болест његова напредоваше нагло и несрећпи свршетак беше неизбежан. Пут ка његовоме гробу водио је поред оне гигантске стене; ту нађосмо целу шуму од саса међу њима и по који венући