Delo

348 Д Е Л 0 А куда оду то не знамо Јер нема ветра да душе амо, Ни овде таке стварн роде. Не цва ту цвеће поља млади', Вињага, нити маховина Већ мак без цвета овде сади II грожђе зелено Прозерпина. Ту шумне метле садови бледи,. Ту лист што не цвета нггг црвени, До онај из кога она цеди За мртва нуде смртна вина. Бледн, без пмена и броја туна У бесплодним пољима жпта и мака По сву ноћ сањају сагнутих круна, Док не дође зора пуна зрака. II слично духу касном, полаком Што нема у рају, ни у паклу друга, Скрпвено паром н облаком Јутро се рађа ту из мрака. II да је снажан ко њих много Са смрћу би моро становат свако, У небо не би крилима могб, Нит би у паклу од мука плакб. Лепотом да је сличан ружи, Лепота му се губи и вене, Нек љубав му је, да све јој служи На крају није јој добро тако. Бледа с круном од лишћа стоји Више сводова и над луком Она што скупља све смртно и броји Збира га хладном, бесмртном руком. За људе, што се из свих времена И места разних мешају пред њом, Слађа су влажна уста њена Нег што је љубав са слатким гуком.