Delo

ТРИ ПЕСМЕ ОД А. Ч. СВИНБЕРНА 351 ЈУ1АТЕН ТЦШ1ВДАШ5 Мајко људских кроз време нагрнулих чета, Ноздрва њиних дах си, срца им крвн, Бог на богови ти од целог слављена света, Светлост на светлошћу, закон од свију први. Твој лик је као мач што сече љути Сени и ланце и силу ма каква била, Пред тобом море је немо, гром заћути, А ужа су небеса од твојих крила. Анђеле и богове држиш, духове и тела, Кб капље росе у десној ти руци, пал' их Кб тврђе и храмове времена, речи и дела Рушнш да подигнеш нове уместо палих. Сви смо ми сишли са пута твог и скрили Очи пред славом твојом. Залуду речп Залуд нас зове труба ти, залуд нас били До рана бичеви збора твог и речи. Ми смо те знали, ми смо стојали уза те, Стопама твојим ншли и пили даха твог. Волели, славилп те н клетве бацали на те Кб да си нам била ти неки други бог. „Пусти нас час тек, рекосмо, да смемо спати Сав дан је служисмо ми, ко да јој ноћу стражари? Не знајућ тебе, не знајућ лица твог, Мати, Ти сјају, од ког се и поћ кб дан зажари, Пздала нпси оне који те нздали, II расе што те не знаше ти си њих знала. Народе будила сп, што беху кб поспали, Пред твојим божанством идолска божанства су пала. Све старе приче што лик ти заклањај^, 0, душе моћни и тајни! све људске басне II вере што их људи за тебе ткају Кб вела су тек, хаљпне л’ теби красне.