Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊИГЕ ПРЕВОД С ИОЉСКОГА ДРУГА ЦЊИГА (НАСТАВАК) — Допустићете да се догодило нешто изузетно! Швирски стаде опонирати и доказнвати „да су оие све такве“, и да све впше воле меру кројачку него меру Фидпјеву, али поступно стаде долазити до равнотеже и признаде да госпођица Кастели може бити изузетком, те рече: — Сећате ли се што сам вам говорио, кад сте пптали о Броничовима; нема у њих ни принципа, ни характера, духови скоројевића н ништа више! Он је био глупак, а њу већ знате... Сам ме Бог спасао, јер су оне онда знале да ја имам тих глугшх пергамената, које они немају, не би се пућиле и жестоко бнх се провео!... Сад овако, каквог ме видите, идем на страну са Завиловским, јер ми је овога већ и одвише. Платише и изађоше. На улици Швирски заппта: — А шта ћете ви сад? — Идем да тражим Завиловскога. — Где ћете га наћи. — Тамо, мислим, у дому за умобоне; код његовог оца а ако не буде тамо, чекаћу га код своје куће.