Delo

368 Д Е Л 0 Ту му паде на памет онај млади доктор, којн му говораше некада о госпођици Краславској: — Знам је каква је али не могу душе своје од ње да одвојим

Завпловски довршн читање, наслони главу па руке и стаде несмншљено гледати у хартије по столу. Кад се трже предаде писмо Полењецкому, па рече: — Читај. ГЈолањецки узе писмо и прочита ово: „Знам да сте ви веровали у истини у ваше осећаје према Линети, и да ће у првим тренуцима учинти вам се ово што се догодило правом несрећом; верујте ми пак, да ни мени нн гвој није било лако одлучитн се на овај корак. Вп може бити нисте добро познали Линету (мушкарци толико ствари не могу оценити), али је ред био да је познате у толико да би знали: колико њу стаје, кад мора учинити ма и најмање горчине другому, чак п неиознатому. Али шта ћете; таква је божја воља, коју би грех био не послушати. Ми обе чпиимо то што нам савест казује — и Линета је живела у праву, јер како би могла дати вама своје срце кад вам не би била истинито одана. То што се догодило не само да се потпуно слаже с божијом вољом него и са вашим добром н с добром њеним; јер кад бп ностала вашом женом, а не би вас довољно волела, како би се могла одупрети искушењу, на коју таква жена може да наиђе у овом свету. Сем тога ви имате свој талент, имате нешто. Линета само срце које бп у таквом животу просто препукло; а ако бпсте ви држалн даје она вас обманула, промислите само савесније: чија је кривица већа? Ви сте силно нахудили Лннети, јер сте јој оковали њену вољу п нисте јој допустили да пође за оним што јој ум заповеда, а том силом жртвовали сте ви или би готови били жртвовати и то вашој себичности њено срце, па и жпвот а у том случају ја сам убеђена да она пе би преживела ни годину дана. Нек вам то Бог опрости онако, као што вам и нас две праштамо и знајте да смо данас нарочито дали одслужити једну мису иарочито за вас п ту смо се помолили Богу за вас у цркви св. Јадвите. Имајте доброту прстенчнћ послати у вилу Основских а ваш прстен, пошто Основски нису дома, добићете преко госпођице Ратковске. Још једном нек вам Господ све опрости и задржи вас у сдојој милости“. — Ово је нешто нечувено! — рече Полањецки. Завиловски одговори тако тужно да човека душа заболи: