Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 369 — Као што видите и са истипом се може оно исто учпннти што и са љубављу, а нама то ни на ум није падало. — Чуј ме, Игњате, то је питање не само твоје несреће, него и твојега достојанства. Трпи колико мораш трпети, али мораш имати снаге да се покажеш као да те се то ништа не тиче. Настаде дуго ћутање. Само Полањецки, кад му падне на ум ово писмо, тек поновн: — То је да човеку памет стане! Најзад се обрати Завиловскому: — Вечерас Швирски долази из Бучника и у ноћ биће код мене. Дођи и ти да проведемо заједно вече, па се поразговорпте и о путу: — Не — одговорп Завиловски — кад се вратим од виле Основских морам ићи до оца; обећао сам му да проведем с њим ноћас. Сутра ћу рано доћн до вас н видети се са Швирским. Тако је рекао само за то што је хтео остати мало на само. Полањецки се није противио томе да оп проведе ноћ у заводу над болесним оцем, јер ће се од тога уморитп и заспати. Али се реши да га допратн до завода. Опросте се на самом улазу заводском; али Завиловски за минут два распита у вратара о очеву стању, па изађе и оде крадом кући. Он запали свећу, прочита још једном писмо госнође Броничове, покри лице рукама н стаде размишљати. II поред писма Основскога, и поред свега што му је причао Полањецки, у његовој је души било* нешто сумње, нешто надања. Знао је да се догодило, али је по који тренут у њему било осећање као да то нпје стварност, него као неки ружни сан. Тек је писмо госпође Броничове допрло до некојега кутића његове душе, који није хтео веровати, и спалило му и остатак заблуде. Да! Нема више Линете, нема будућности, нема среће. Све је то сад било у Коповскога, а њему је остала самоћа, понижење и страшно ништавило. Остао му је такав утисак: кад би му Линета могла узетп н онај таленат о којем говорп госпођа Броничова, она бп му и њега одузела и дала га Коповскому. Шта је он за њу поред Коповскога?! „Ја то одиста никад нећу моћи да разумем — помислио је — алп је тако!...“ II почео је размишљатн, чега има у њему тако беднога, да га тако немплосрдно жртвују, тако без икаква обзира, да се с њим не обрачунају, Дело, књ. 36. 24