Delo

370 Д Е Л 0 што се не чини ни са најјаднијим надничаром. „По чему она воли Коиовскога а не мене, кад је увек говорила да ме воли?“ II сећао се како му је некада дрхтала на рукама кад се с њом праштао оне вечери о верењу. А сад исто тако дршће ка рукама Коповскога. И на ту мисао извади убрисачу и поче је гристи зубима да не би закукао од бола и беснила. „Шта је то? Због чега је то било?“ Било је времена кад он њу није волео, што тада није пошла за Коповског? Шта јој је требало да га тако баци под ноге без икакве потребе? II опет узе писмо госпође Броничове у некој надн да ће наћи одговора на та страшна питања. Прочнта још једно место о вољи Божјој и о том како је он бпо крив, да је он причинио силног зла Линети, и о том да му она прашта и о миси, која се за њега дала у цркви св. Јадвите, а кад доврши стаде гледати у свећу, мрдати очима и говорити: — Како?... зар је могуће тако?... У чему сам ја то скривио?... II наједаред осети да га почиње издавати поимање: шта је нстина а шта лаж, шта је зло а шта добро, шта право а шта неправо. Отишла од њега Линета, однела му себе саму, његову будућност и сад се почеше једна по једна измицати све наснове будућности и разум н осећање и живот... Зпао је још да је он ту своју Линетицу преко мере волео, внше него живот свој, и да јој није имао ама ничим нахудити, али сем тог утиска све што чпни некога мисаоним створем по њему је летело вихорем, у том огромном оркану од несреће. Па ипак је волео. Сад му се Линета разделила на пређашњу и садашњу. Стао се опомињати њенога гласа, лица, светло-златне косе, њених црних очију и њених уста, њена висока стаса, руке и оне топлине, коју је толико пута од њих осећао уснама. Његова силна машта створила је готово живу, те он виде да је пе само волео ту своју некадању, него да је и сада воли безгранично и да страда прекомерно што је губи. А кад то виде поче јој опет говорити: — Како си могла помпслитн да ја то могу преживети? У том тренутку није ни најмање сумњао да, на пример, Бог то зна врло добро. Дуго је тако преседео ћутећи и свећа беше без мал до пола догорела, кад се тргао. Али сад се учини нешто необично с њим. Учинило му се да отискује лађу од обале, и учинило му