Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 49 — Они ни бабама не праштају. — Аа! — узвикну Бартек, као да хоће да каже: кад је то тако, онда ћу да тучем! II заиста му се чинило да је то превршило сваку меру. Ракију најзад и нека преносе из Краљевнне Пољске, али од Магде себи руке. Сада ти мој Бартек на цео овај рат поче гледати са гледишта свога интереса и осети неки понос кад помисли да оволика војска и оволики топовн излазе да бране Магду од покварених Француза. II нехотице му се стискоше песнице а страх од Француза се у његовом мозгу помеша са мржњом према њима. Дође до уверења да већ није куд ни камо, да треба ићн. Међутим се вечерња светлост угасила. Смркло се. Вагон на неједнаким федерима стаде се јако љуљати, а потакту његових покрета љуљаху се лево и десно качкете и бајонети. Прођеједан, прођедругисат. Излокомотиве сипаху милијуни варница које се као дуги злаћани млазеви и змијице укрштаху у помрчинп. Бартек за дуго не могаде да заспи. Као ове варпице у ваздуху, тако су у његовој глави врцале мисли о рату, о Магдн, Погненбину, Французима и Немцима. Чинило му се да не би могао, баш и кад би хтео, устати са ове клупе на којој седи. Најзад заспа, или боље занесе се. II одмах долетеше привиђења: најпре угледа како се његов Лиско дави са Војетковим Бурком, све одлеће длака са њпх. Он зграби батину да их развади, кад у једанпут виде нешто друго: поред Магде седи Француз, црп као света земља, а Магда се задовољно смеши и кези. Остали се Французи подсмевају Бартеку и пружају прст на њега... Сигурно локомотнва тутњи, али њему се чпни да то Французн внчу: Магда! Магда! Магда! Магда! Бартек подвикну: језик за зубе, лопови! Пуштајте жену! А они: Магда! Магда! Магда! Лиско и Бурко лају, а цели Погненбин внче: не дај жену! — Да ли је он везан или није? Ннје! Кидиса, запе, везе попуцаше, Бартек Француза за гушу, и на једанпут... На једанпут га силно заболе, као да га неко ударн, Бартек се пробудп и ђипи. Цео вагон пробуђен, сви питају шта се десило. А оно јадни Бартек зграбио подофицнра за браду. Сад пак стоји прав као свећа, два нрста наслонно на слепо око, а подофицир млата рукама и виче као бесан: — А с ћ 81 е 13 и шшез \Чећ аиз с!ег Ро 1 аке 1! Наи' 1сћ с!еп Пиште1 т сНе Ргеззе ћазз Пзт сНе 2аћпе 8екПопеп\\те18е аиз с!ет Маи1е ћегаизШе^еп \уегс!еп! Дело, књ. 36. 4