Delo

БАРТЕК ПОВЕДИЛАЦ 51 нитом заносу свет даје војницима све што има. Војнике обузима нада те и они почињу да певају. Вагони дршћу од силних мушких гласова, а свет са чуђењем слуша неразумљиве песме. Погненбинци певају: „Барагошу, Барагошу, ој не губи наду.“ Б1 е Р о 1 е п! Б1 е Р о 1 е п! говори светина ради обј ашњења искупља се око вагона, дивећи се пзгледу војника, и у исти мах крепећи се у радости причањем анегдота о страховитом ј.унаштву ових пољскпх пукова. Бартеку су падувени образи, што га, уз његове жуте бркове, буљаве очи и големи кошчати узраст чини страшним. А и чуде му се као особитој зверци. Какве Немци нмају браниоце! Тај ће тек ојадити Французе! Бартек се смешка задовољно, јер је и њему мило што су Французе потукли. Сад бар неће стићи до Погненбина, неће завести Магду, нп заузети зомљу. Смешка се дакле, али пошто га лице веома боли, он се криви, те је заиста страшан. Зато једе с апетитом Омировога јунака. Кобасице од пасуља и чаше пива губе се у његовим устима, као у чељустима. Дају му цигаре, ифениге, он узима све. — Добри неки народ ови Немци — вели Војтеку, а мало после додаје — а видиш да су Французе потукли! Али скептички Војтек баца сенку на његову веселост. Војтек предсказује као Касандра. — Французи увек пусте да их потуку у почетку, да би преварили, а после кад навале, све пршти. Војтек не зна да његовово мишљење дели већина Европе, а још мање зна да се цела Европа вара с њим заједно. Иду даље. Све куће, докле ти око внди, покривене заставама. На неким станицама стоје дуже, јер је свуда пуно возова. Са свих страна Немачке хита војска да појача победничку браћу. Возови су окићени зеленим веицима. Улани задевају на копља ките цвећа које су им поклонилн уз иут; међу овнм уланнма већина је Пољака. Често се чују из вагона у вагон разговор и довикивања: — Како сте момци! А куд Бог да! Понекад из воза, који промиче по суседној шинн, долети позната песмица: „С оне стране Сандомнра Велп дева војннку... 4*