Delo

52 Д Е Л 0 А тада Бартек и његовл другови прихваћају: „Пан-Војниче, ходи милуј, Још нисам јео — Бог ти платпо!“ » У колико су из Погненбина пошли жалоснији, у толико су сад пуни одушевљења и духа. Али ирви воз са првим рањеницима из Француске квари ово лепо расположење. Воз се зауставља у Беи^г-у и стоји дуго, да пропусти возове који хитају на бојно поље. Но докле сви пређу преко моста у Келн, треба неколико сати. Бартек трчи заједно са осталима да гледа болеснике и рањенике. Неки леже у затвореним, неки, због немања места, у отвореним вагонима, и они се могу видети добро. Чим погледа, јуначки дух Бартеков опет одлете на раме. — Шта је ово, Војтече, по Богу! — Тако ће бити и с тобом. — Исусе Кристе! II то се тако кољу људи. А кад пзбије сељак сељака, жандари га терају у полицију и казне. — Е, а сад је онај бољи, који побије више људи. Ти си ваљда мислио, глупаче, да ћеш пуцати као на маневрпма, или У мету, не у људе. Ту се показа јасна разлика између теорије и практике. II наш је Бартек био војнпк, ишао на маневре и вежбе, пуцао, знао*да је рат за то да се убија, али сад кад виде крв рањеника, ратну невољу, обузеше га нека слабост и малаксалост, те се једва држи на ногама. Опет поче поштовати Французе, и то се поштовање смањи тек кад стигоше из Дајца у Келн. На централиој станици први пут видеше заробљеннке. Опкољавало пх је мноштво војника и света који их је гледао поносно, али још без мржње. Бартек се пробп кроз светпну, размпчући је лактовима, погледа у вагон и зачуди се. Гомила француских пешака, малих, прљавих измршавелих, у поцепаним плаштовима наслагана је у вагону, као рибе у бурету. Многи су пружали руке за поклоне које им је давао свет, у колико томе нису сметале страже. Бартек је, по ономе што је слушао од Војтека, имао сасвим друкче мишљење о Французима. Дух му с рамена опет уђе у груди. Осврте се да ли је ту Војтек. Он стајаше поред њега. — Шта си ти причао? — пита Бартек. — Па ово су прдавци. Да треснем по глави једнога, четворица би се претурили од страха.