Delo

54 Д Е Л 0 IV Ближе учешће у великој битци код Гравелота најпре увери Бартека да се у битци има чему дивити, а нема се шта радитн. У почетку је било наређено да и ои и његов пук стоје са пушкама „к нози“, у подножју брда засађенога виноградима. Издалека су грмели топови, изблиза су пролетали коњички пукови с тутњавом од које се земља тресла; блистале су час заставице час кирасирски мачеви! Над брдом по плавом ваздуху, прелетале су с фијуком гранате као бели облачићи, затим је дим пспуњавао ваздух и заклањао хоризонат. Изгледало је да бнтка, као бура, прелази странама; али то је трајало мало. После извеснога времена неко чудно комешање око Бартековога пука. Пред њега се почеше заустављати другн пукови, а у иразнину између њих долетали су што може коњ потрчатн, топови, те су испрезани на врат на нос и окретани чељустима брду. Сва се долина напуни војском. На све стране грме команде, лете ордонанси. А пољски редови шапућу један другоме: „Ој, добићемо ми, добићемо!“ Или, узнемирени, питају један другога: „Хоће ли већ почети?“ — „Сигурно хоће“. Ево се приближује неизвесност, загонетка, можда смрт.. У диму, којп заклања брегове, нешто страшно ври и врти се. Све ближе се чује потмула грмљава топова и грохот пушака. Из далека допире као нека нејасна треска; то већ иочињу картечи. На једанпут, кад грмнуше тек намештени топови, затресоше се и земља и ваздух. Пред Бартековим пуком нешто страховпто запишта. Погледаше: лети као нека сјајна ружа, као облачић, д у том облачићу нешто ппшти, смеје се, шкргуће, рже и урла. Сељаци вичу: граната! граната! Међутим ова ратна птица лети као вихор, примиче се, пада, пуца! Страховит пуцањ проби уши, тресак као да се свет руши, а ваздух фијукну, као да ветар духну. У редовима који су више топова настала је збрка, разлеже се вика и команда: „мирно!“ Бартек стоји у првоме реду, карабин му при рамену, глава горе, брада подвезана те зуби не цвокоћу. Није слободно задрхтати, није слободно пуцати. Стој! Чекај! А ево лети друга граната, трећај четврта, десета. Ветар разноси дим са брега. Французи су већ отерали с њега пруске батерије, већ су наместили своје и сад сипају огањ у долину. Сваки час из винограда излазе дуге беле пруге дима. Пешадија под заштнтом топова, силази све ниже, да отпочнвг