Delo

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 89 — то је Пушкинов идеал песника. Од како је, око 1825 год., једаред за свагда напустио аналитички и критички правац поезије и ступио у службу чистог и непримењеног песништва, од то доба је песник којега Пушкин описује — неземно бпће, које живи сасвим засебним, одвојеннм животом, које у тишини и одвојецости од света пева своје незнане и тајанствене песме. У познатој песми „Код места, где Венеција царује златна“ („Близв мКстђ гдћ Венец1н царствуетп златан“ —- 1827 г.) Пушкин се одушевљава ноћним млетачким гондолијером, којп „при светлости Вечерњаче плови приморјем и пева Рпналда, Годфреда, Ерминију. Он воли своју песму, о н пева из забаве, без икаквих других намера... п, пун тихе музе, уме да заслађује свој пут над бездном таласа... На животном мору, где буре тако немилосрдно у магли гоне моје усамљено једро, ја, као и он, певам сладосне песме без одзива и волнм да смишљам своје тајне стихове“. Као што ће читаоци у даљем излагању видети, у истом се смислу о задаћама песништва говори још у многим песмама Пушкиновим, а врло често и у „Евгеннју Оњегину4'1. Према такимчестнм, прецизниминедвусмисленпм, формално савршеним песмама, где се у квијетистичком смислу говори о задаћаМа песништва, сасвим су незначајни они ретки примери, где песник у утилистичком смислу говори о крајњим сврхама песничког стварања. Као противност малочас наведеном песмотворима песниковим, који су испеванн у разним епохама песникова живота, цитира се позната ода Пушкинова „Споменик“, у којој песник о свом песничком раду ово каже: „И дуго ћу тнме бити мио народу, што сам својом лиром будио добра осећања, што сам у своје сурово време прославно слободу и што сам искао милосрђе за оне што су пали“. Но то што је у горњим стиховима казано не може се никако узети за песников истински, једном за свагда утврђенп поглед на своју поезију, којега би се он држао у току свога делања или бар у својим зрелијим годинама. Не, Пушкин је у правцу, исказаном у тим стиховима, певао само у својој раној младости, и већ две године пза последње песме испеване у том духу1 2, песник се одриче слободоумнег политичког певања 1 В. Евг. Оњегпн: гл. V, строфа 32: гл. VIII, стр.'49; прва варпјанта 3 строфе, гл. VIII. 2 После „Мача“ којп је наппсан 1821 год.