Delo

102 Д Е Л 0 принципима и доживљује епоху пунога цветања Под Јустинијапом послује се на све стране, освајају се нови градови, зидају нове цркве и палате. Сујета царева и његова пасија за велике грађевинске конструкције дају архитектима пуне руке посла. Има рада за вредна уметника на цркви и у њој, а има га обилно и на другим пољима уметничким. Треба преписивати црквене књиге, псалтире и јеванђелија, илуминирати их шарама и сликама; треба справљати укусне диптпхе за њих, ткати за цара и великодостојнике раскошне тунике и далматике, резати у слоновој кости катедре за владике и црквену госпоштину,. ковати путире, емаљирати и драгим камењем реситн крстове. Радови те врсте из ове епохе надмашују лепотом и укусом све доцније. Нарочито је илуминирање књига било на висини праве уметности. У осталом, оно је било увек у Византији с толиким успехом обрађивано, да се, као год и мозаици, може сматрати као специјалитет византијски. У томе нико није Грке престигао. Моје је мишљење, да за одбрану византијске уметпости и за доказ, да је у њој имало доста животне снаге, ништа не може боље послужити од византијских миниатура. Чак и онда, када су све остале гране њене клонуле и на свима пољима уметничке делатности наступило крајње опадање, једино се још у миниатурама нађе по који слободнији облик, каква природнија и веселија групица. Обично су калуђери и манастирски ђаци преписивали књиге, а у већини случајева био је преписач (зспр!ог) уједно и украситељ књиге (Шшшшз1а, пишаШг). Најстарије византијске миниатуре датирају из V. и VI. века. Класичне реминисценције још су увек у њима врло живе, ма да већ на мозаицима тога доба почињу ишчезавати. Држим да би се то дало објаснити тиме, што је мпниатурно сликарство било више неопажљива уметност, те према томе мање него мозаици изложено утицајима дворске укочености и церемониозности свега јавнога живота. Изгледа као даје у мгшиатурама тога времена оживела донекле античка уметност, јер готово све у њима подсећа на њу. Треба само на тим пријатним сличицама, израђеним у непробојним минералним бојама (БескЈагћеп, соШеиг орацие), погледати грађевине, одела, израз лица и друге појединости (на пр. уплетање алегоријских фигура, којима су символисана разна душевна расиоложења), па одмах видети да у њима веје сасвим различан дух од онога, којим су прожети византијски