Delo

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ 103 мозаици п фреске. Нарочито известан идиличан карактер, који је доцније декоративним замењен, појачава драж ових најстаријих византијских миниатура. Са наивном љубављу насликана су ту стада на пашњацима, камиле на отпочинку, доброћуднп пастири и људи из Старога Завета. Таквим је сличицама украшен чувени манускрипт Мојсијеве прве књиге о Постању (генезис) у бечкој дворској библиотеци. У њој се налази и рукопис лечничких прописа и савета лекара Диоскорида, који су писани почетком VI. в. за једну царску принцезу, Јулијану Аницију. Тај је рукопис важан већ п због тога, што је он један од оних врло ретких манускрипата, чији је предмет узет из профанога живота. На првом листу насликана је Аниција између две женске прилике, којима је персонифицирана величина духа и мудрост. Пред ногама њеним прострла се некаква жена, аједан мали амор подноси Аницпји расклопљену књигу. Фигуре су једноставне и природне, и лепо хармонирају са угаснто-плавим позађем. У кружном раму забављају се аморети разним уметничким пословима: једни малају, други вајају, трећи зпдају. С правом се рекло, да ове фигуре опомињу на стари молерај у Помпеји и Херкулануму. II заиста, слободом и грациозношћу не изостају иза њега.1 Од осталих рукописа тога времена важни су са својих миниатура још и ови: фрагмент једнога јеванђелија у Розану (Калабрија); јеванђелије из Сирије, које се данас налази у лаврентијској библнотеци у Фиоренци и које је писао некакав калуђер Рабула, и рукопис с миниатурама из живота Јозуа (Исуса Навина) у библиотеци у Ватикану, за који се држп да је копија једнога још старијег рукописа. Рукопис има облик једне трубе од пергамента, која размотана износп девет метара дужине. Миниатуре његове приказују доживљаје и дела Павина, последника Мојсијева и другога вође израиљског народа. Илуминатор се инспприсао појединим стиховима из старозаветне Књиге Исуса Навина (гл. 2—10), његовим предвођењем народа Пзраиљева и победом његовом над Аморејцнма (гл. 10).1 2 Од слика а1 1гезсо није нам нп једна остала из епохе Ју1 Вауе1: Ц’аг1 ВухапИп, р. 69—71. 2 У светогорском манастиру Ватопеду палази сеједан рукопис од осам књпга (октатевх), у коме Књига о Јозуи садржи 60 мпппатура из његова живота. Оне су, и по изнесеним сцеиама, и по обрадп п класпчпој леоотп