Delo

108 Д Е Л 0 да вам кажем пријатно ме изненадише, и једна и друга, јер је и у госпође Красловске нестало некадашње напућености. Пријатно је видети како се њих две воле. Пзлази да је у госпође Машкове ипак било нечега што ми нисмо умели запазити. — И једна и друга силно негодују на поступак госпођице Кастели — додаде Бигјел. —Госпођа Красловска намје говорила: „Кад би моја Терка тако урадила, и ако слепа, те мп треба потпоре, одмах бих с њом раскрстила“. Али госпођа Машкова, онаква каква је, не би онако учинила, јер је то друкчије женско. Полањецки попи своју шољу црне каве и стаде се праштати. Разговор о госпођи Машковој био му је одмах несносан а сем тога учинило му се да слуша поново г.акав одломак из оне чудне људске комедије која се одигравала око њега и у којој је он такође одиграо своју ништавну улогу. Није му пала на памет мисао: да је природа људска тако сложена, да се н у најгорем човеку може наћи по који елеменат добра, и да госпођа Машкова поред свега може бити ппак кћи која воли своју матер. У опште је волео да не мисли о томе, и у место тога стаде се бавити питањем: шта ће сад Машко од њега? Он је заборавио био да је Машко написао: да би се хтео с њим видети у његовом сопственом интересу, те је био узнемирен убеђењем да ће Машка од њега опет тражити новаца. — А, ја му их — помисли — сад не бнх могао одрећи. Паде му на памет да је живот налик ла машинерију часовника. Кад се један точкић извије све почнње показиватп нетачно. Какве је свезе могло бнти између његовог заборава са госпођом Машковом н његовим трговачкпм пословима и касом? Па ипак је осетио да чак и као трговац нема, бар у погледу на Машко, ону слободу, коју је пре имао. Па ипак његова се претпоставка показа погрешном. Машко није тражио новаца. — Тражио сам те и у радњи, и код куће — рече му па се сетим да ћеш бити код Бигјелових те ти пошљем карту. Хоћу с тобом да се разговорим у твојем властитом интересу. — Чиме те могу услужити? — упита Полањецки. — Пре свега те молим да остане потпуна тајна ово што ти кажем. — Добро.