Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 113 — То ако не буде сањање, оно је тек нешто што ће тек бпти, шта ћемо за садашњост? — Сад — рече Машко — сад ће ме сматрати за хуљу, а нпко неће ни помислити да има падова и падова... Теби ћу на пример рећи да од моје жене нисам узео потписа ни за пребнјену пару и да ће она имати све оно што је имала и пре него што је пошла за мене... Сад одлазим сам, и док тамо не удесим све за се она ће остати овде. Не знам да ли си чуо да је госпођа Красловска обневидила. Не могу нх сад са собом повести, јер не знам где ћу се настанити, да ли у Паризу, или Антверпену... Али се надам да наше растајање неће дуго потрајати... Оне још не знају ништа о том... У томе ијесте цео драмат; то мене само и мучи... Машко мету длан на врх темена, а при том зажмуре као да га боле очи. — Кад излазиш? — Не знам; јавићу ти. Ти сн ми зацело хтео понудитп новчану помоћ, а можеш ми учинити помоћп, и ако не новчане. Моје ће се жене у почетку свет туђити. Призивајте је, пазите на њу. Хоћете ли? Ти си био према мени истински прпјатељ, а знам да си и према њој био такав. — Ово је зацело да човек полуди! — помисли Полањецкн. А гласно рече. — Да. — Хвала ти од свег срца. Сад још једна молба. Тп имаш на обе њих јаког уплива. Оне ће поверовати све што речеш. Бранн ме у почетку мало пред мојом женом, протумачи јој даје друго нешто непоштење а друго несрећа. Ја до душе нисам таква хуља за каквога ће ме држати. Ето виднш, могао сам повућн у пропаст и њу, а то нпсам учинио; могао сам од тебе искамчити још коју тисућу рубаља, а то ипак нисам учинио. Све ћеш ти то њој моћи лепо да преставиш, и она ће ти веровати. Хоћеш ли? — Да — понови Полањецки, Машко још једном шакама заклопи главу са лнцем које му се стегло као од бола! Мало још па устаде п поново стаде захваљивати на пажњи према жени и за будуће услуге. Полањецки изађе одмах за њим н оде возом у Бучннек. Дело књ. 37. 8