Delo

114 Д Е Л 0 Успут .је мислио о Машку, о његовој судбини, али је у исто време понављао: „II ја сам банкрот“. И то је била сушта истина. Сем тога од неког времена обузела га нека неодређена узнемиреност којој нпје могао наћи лека. Свуда је око себе видео обману, пораз, пропаст — и није се могао одупрети осећају, као да је то све и за њега као нека опомена и претња за будућност. Доказивао је себи да се таква бојазан не може логично оправдати, али је она њему при свем том ипак стајала негде на дну срца. Понекад тако рекао би себи: „А што би ја једини био изузетак!“ Тада би му се срце стегло од предосећања несреће. У опште су његови нерви веома патили у последње време, тако да је постао претеран. Свакп дан се враћао из Бучинка узнемирен, да није било што рђаво код куће, док он није био тамо. Овог пута се вратио због Машка доцније него обично, мрак је већ бпо у велико... Кад изађе на песковиту путању пред ходником угледа на прозору Марину, госпођу Емилију и професора Васковскога, како седе за столом на сред собе. Марина је расклапала пасјанс и видело се како га тумачи госпођи Емнлији, њој окренута лицем а прстом на карти. ВидећијеПолањецком није нн на ум пало то о чем је од неког времена непрестано размншљао и што га испуњавало у исто време и осећањем среће и још већег једа на себе сама: „То је најчистија душа, на коју сам у својем животу наишао“. С том мишљу уђе у собу. — Данас си одоцнио — рече Марина кад по поздраву прпнесе руку њену к устима — чекасмо те за вечеру. — Машко ме задржао — одговори Полањецки. — Шта ту има ново? — Као увек. Све добро. — А како се ти осећаш? — Као бубрег у лоју, одговори му она весело пружајућп му чело да га пољуби. После тога стаде питати о Завиловском. После оног непријатног разговора са Машком Полањецки сад тек одахну слободно. „Здрава је и све је добро“, помисли чудећи се. И заиста било му је добро у овој пријатној собици, у оној великој соби, међу овим душама што га тако воле, и поред ове красне жене тако добре н тако поуздане. Осећао је да је то све што му треба