Delo

84 д В л 0 морално-аналитичке и социјално-критичке природц руске ноезије не може тражити у Пушкиновим производима, но негде другде. Пушкин је често, могло би се чак рећи, чешће но икоји други руски песник и сам у својим делима, песмама, прозаичним саставима и преписци говорио о суштини и задатцима песништва. Скоро у свим приликама, где се тога предмета дотицао, говори ону горе наведеном смислу, који се одлучно противп књижевним погледима потоњег књижевног реализма. И такве, духу руског песничког реализма противне погледе на поетпчко стварање и на његове крајње сврхе налазпмо не само у Пушкиновим младићским производима, но и у творевинама, које је писао у свом најзрелијем добу. У познатим песниковим песмотворима „Муза“ („У младостп ме је мојој љубила“) и „Наиерсница волгаебнои старинн“ песнпк описује богињу своје поезије као лепо, антички грацијозно женско биће, које га упознаје са тајнама песничке уметности и посвећује га у њих. Као што је сама појава песникове виле пуна надземаљских чари, тако су и звуци, којима она заноси песника и за уметност га задобија, удаљени од земље н њенпх прилика. Звуци Пушкинове виле не опевају свакидашњу јаву са њеним бригама, питањима и борбама, као штојеточинила лирика и уопште сва поезија епохе која дође после Пушкпна; не, њени чаробни звуци опевају таке предмете, који са свакидашњицом немају ничега заједничког и далеко су од ње као небо од земље. Она опева: „величанствене химне, за које су је надахнули богови, и мирне песме фригиј ских пастира“, — предмети, који су у стиховима осамнаестога века врло често налазе, но који са творевинама главних представника потоње реалне песничке школе немају ничега заједничког. У другој од споменутих песама упознаје нас песник са портретом своје Музе, са којом се сад, као зрео младић, после другог растанка, опет састаје. „Како сп се мило, — вели песник Музи, — како си се брзо била изменила! Како је ватрен постао твој осмех! Каквим огњем заблиста твој пријатни поглед! Дувак, таласајући се као несташни талас, једва ако је мало сенчио твој полуваздушни стас; сва у вптицама, обавијена венцем^