Delo

ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 87 ушкопљеници, клеветници, робови, глупаци; у нама се уврежила тма свакојаких порока: ти би нам могао, ако волиш свог ближњег, давати смеле ноуке, а ми ћемо те послушати. ПЕСНИК Даље од мене — шта је стало мирноме песнику до вас! Камените се и даље без бриге у разврату; вас не оживи лирин глас! Одвратни сте ми као мртвачки сандуци... За своју глупост и злобу имали сте све до сад бичеве, тамнице и сикире; то је потпуно довољно за вас, робови безумни! У вашим градовима се са шумних улица чисти ђубре — користан посао! Но, заборавивши своју службу, олтар и приношење жртава, узимају л’ вашп жреци метлу у руке? Не, ми нисмо рођени зарад животних немира, нит зарад користи и зарад битака, — ми смо рођени зарад надахнућа, зарад звукова слатких и молитава“. Кад се узме да је Пушкин тако што говорио о бићу и сврхама поезије скоро увек, да је он, чим је ступио у зреле године (од 1825 г.) па до своје смрти у том правцу и духу писао своје производе, онда се она места горње песме, у којнма се говори о природи и задатцима поезије, с пуним правом могу сматрати као песннкова књижевнича вероисповест, као његов уметнички програм. Но, на страницама се руске књижевне историје више пута могло чути мнење, да је Пушкин под изразом „простота“ (,,чернв“) мпслио високи свет петроградски, престоничку надувену аристокрацију а никако не прави народ, свакидању читалачку публику. Но тако тумачење горњих песникових речи је савршено немогућно стога, што се из свију многобројних прилика, где ,је песник о истом предмету говорио, јасно види, да он нод „простотом“ и њеним свакидањим потребама доиста мисли иарод у обичном значењу те речи. Под „простотом“ је Пушкин разумевао шире слојеве народа и друштва које се тада било иочело стварати и оне демократски расположене књижевнике и публицисте, који су, као Пољевој, захтевали од поезије, а нарочито од Пушкинове поезије, да води рачуна о потребама свакидашњег и друштвеног живота. Ево неколико доказа за то тврђење. Пет година пре постанка „Простоте“ обележава песник у тедном свом писму1 сву своју дотадању поетичку делатност, која 1е била посвећена потребама времена и народа, као „либерално 1 А. И. Тургењеву, 1. XII. 1823.