Delo

С М Е X 303 нисам волео тако силно. 0 мукама чекања, о отровннм сузама безумне љубоморе и туге, о својој души, где је све било само љубав, ја сам говорио. И видео сам, како, снуштајући се бацаху густе трепавице сенку на побледеле образе. Видео сам како је кроз њихову тамну белину бацала црвен одблесак успламтела ватра и како се све гипко тело нагињало мени. Одевена је била, као богиња ноћи, и, сва загонетна, као маглом одевепа у црне чипке, светлила се брилијантима звезда, била је лепа, као заборављен сан далеког детињства. Говорио сам и сузе ми се купиле у очима, и радосно куцало срце. II видео сам, видео, на послетку, како јој је љубак, тужан осмејак отворио уста, и уздрхтавши, дигоше се трепавице. Полако, бОЈажљиво, с бесконачним поверењем окрену главу к мени, и... Такав смех још нисам чуо! — Не, не, не могу... — готово је стењала она, и, забацнвшн главу, понова груну звучном бујицом смеха. Ох, кад би ми само за тренутак дали човечје лице! Гризао сам усне, текле су ми сузе по успламтелом лицу, а она, та идиотска физиономија, у којој је све било правилно, нос, очи и усне, гледала је с непоколебљиво ужасном равнодушношћу у својој глуности. II кад сам, гегајући на својим шареним ногама, одлазпо, до мене је још дуго допирао звонки смех, као да је с огромне висине падао сребрнаст млаз воде и с веселнм певањем разбијао се о тврду стену. IV Растуривши се по успаваној улпцп, будећи поћну тншнну бодрим, узбуђеним гласовпма, ишлн смо кући, и друг ми је говорио: — Тн си имао колосалан успех. Нпкад нисам видео, да се тако смеју... Стаии, шта радпш ти то? Зашто цепаш маску? Браћо, он је полудео! Гледајте, он цепа костим! Он плаче!! С руског превео Мих. 0. Глушчевић