Delo

ПИСАЦ И ЧИТАЛАЦ' После много година књижевнога рада, на измаку својих дана, Шчедрин се горко жалио што се између њега и његових читалаца не осећа тесна морална веза, што се не виде више или мање јасни и очевидни трагови од утицаја пера. Нема интимније и топлије заједнице, нема јединства душа, него постоји само тако рећи улично познанство. Сусретну се, поздраве и оду сваки својим путем. Писац напише ствар, штампа је и пусти у свет; читалац добије књигу, журнал или новине, прочита и остави. — Писац по мало пише, читалац по мало чита, и то је све, — тужпо се Шчедрин. Зближавање не иде даље. II писац и чпталац остају један другоме туђи. Свакако Шчедрину је било тешко осећати то; тешко је и многим другим ппсцима. Али то је факт појмљив и на жалост неизбежан. 11 Гр. С. Петров је веома угледна лпчност у савремепој руској књижевностп. Живпм, пластичним, овда онда сувпше ефектннм стилом борп се он за остварење впсокпх моралнпх, релпгпознпх, друштвенпх идеала. У том иогледу он иде стазом, коју су у руском друштвеном животу п књижевностп утиралп Гогољ п Л. Н. Толстој п на којој се, у другој половппп прошлог столећа, находп све руско друштво п лптература. — Овај есеј извађен је пз Петровљеве књпге „Браћа писцп“, која је нанпсана пре 3—4 годпне п дожпвела врло брзо пеколико пздања. — Држпмо да неће бити од штете по духовпп развитак српскпх чпталаца п по папредак наше поетпчке п крптпчке књижевностп, ако се овај чланак Петровљев публпкује. Петров пе тражи од поезпје и ромапа да буду тепдепциознп у вулгарпом смпслу те речп. Он бп само хтео да је ппшчева, песнпкова, ромапспјерева душа просветљена п загрејапа впсокпм моралнпм п друштвепим идеалпма и да за псте одушевљава и задобпја своје чптаоце. Прим. уредн.