Delo

ПИСАЦ II ЧПТАЛАЦ 305 Писац је духовнп учитељ, само не у школи, него у друштву. Књижевност је аудпторија у којој се уче и васпитавају читава поколења једнога народа, а отуда и знатан део свега човечанства. Ако школа на своје питомце не оставља знатних трагова, ако их не присваја, ако пе успе да се они целога живота с љубављу сећају својих учитеља, то значи да она није била на висинп свога позива, да својим питомцима ннје дала оно што је њихова душа тражила. Томе је нре свега крив сам учитељ. Није умео да загреје срца својнх ученика, зато су и остали хладни према њему. Свршили свој рад с њнме, отишли и заборавили га. На против, успомена на доброг учнтеља чува се до гроба. Она светли и у најгушћој помрчини у животу. У прекрасној књизи Коннјевој „Фјодор Иетровић Хааз,"1 прнча се један дирљив случај Сенатор Арцимовић био у ревизији у Сибиру. Путујући зауставио се у неком селу где је било настањено много прогнаника. Док су мењали коње, беше се скупило доста људи. Арцимовић заподену разговор с некима од њих. Кад су кола била готова и он се спремао да пође, на једном му брзо приђе једап отресит и уљудан старац, у скупом армјаку од добре чоје, па, без обзира на јесење дебело блато на улици, клече. Арцимовпћ помнсли да га стари хоће да моли за помиловање и хтеде га подићи, обећавајући да ће учинити што може. Старац му на томе захвали, али одби такву номоћ. — Ништа мени ие треба, — рече му прогпаник. некадашњи заточеник, — него кажи кажи ми само, господине, је ли још жив Фјодор Петровић Хааз из Москве? Заточеник, ученик Хаазов, нпје га заборавио нп у Сибиру. Странице Хаазове, испнсане у срцима заточеника, светлнле су н у сибирскнм рудницима. Нису их могли збрнсати нн ожнљци од апсанских бичева. Ето како је Хааз говорпо силним нламеним језнком! А ту снагу његовоме говору давала је љубав, — љубав према овом патничком, и душом и телом иструнулом, заточеннчком свету! Кад бн сваки писац иисао таквнм језиком, језнком срца, пуннм љубави према човеку, он не би остао туђ читаоцу. Не би само „номало пнсао“ пего бп стварно учно н поучавао. С пуно снаге п моћн водио бн за собом чнтаоца; а читалац не би само „помало читао,“ него бп просто „гутао“ свог омпљеног 11 Познат филаптроп руски. Прев. Дело, књ. 38. 2о .