Delo

306 Д Е Л 0 писца, сваку би његову реч очекивао као сјајну зраку, сваку би његову идеју, и лик, и само његово име волео и погатовао. Странице исиисане таквим језиком прећи ће сваку даљину, живеће, наћн ће приступа у читалаца разних народности, биће драге и разумљпве свему човечанству. Када се мисионар Ливингстон изгубио негде у централној Африци, послат је Стенли да га тражи. После дугог и мучног тражења Стечли га напослетку нађе и то у страшном стању. Изнурен тешком болешћу, Ливингстон је лежао у колеби неких дивљака, који болесника нису разумевали, али су га ипак неговали и чували колико су могли и умели. — Како сте се, молим вас, могли споразумевати с вашим „лекарима“, и како су они знали шта желите и шта вам треба? — запита га Стенли. — Има један језик, који разуме свако племе на сваком степену умнога развића, — одговори му Ливингстон. — То је језик љубави према човеку. С тим ћете језиком вазда наћи приступа у срце човеково, свагда ћете га и сами разумети. Данас у школи нема таквога језика, стога она, осим ретких изузетака, остаје ученицима туђа. Она није драга а1та-та!ег, него лествице, мучне лествице, по којима се пење на неку умну и за живот потребну висину. Такав се језик и у књижевности ретко чује. Писац не говори њиме, стога и он остаје туђ читаоцу, они су се виделн и познали само иа улици, и све се њихово познанство састојн у томе, што један другом на улицу скину шепшр. Писац није интиман пријатељ, саветник н учитељ читаочев, него његов занимљив саговорник на кога је напшао, случајни пратилац и сапутпик, с којим се може пријатно прекратити неколико слободнпх часова. Кад говорим о језику љубави према човеку, као н пишчевој главној особинн, без које ће он вазда само „по мало нпсатн“ а не нисатн: ја не мислим ону жалосну осећајност, сладуњаву сантименталпост н заслађену воду с пронисним заморним моралом, него мислим на дубоко озбиљно осећање, мислим на сталну и увек једнако јаку љубав нишчеву према човечанству, — са свим његовнм ранама и душевннм трулежом, — мислим на пишчеву веру у могућност „Наскрсења“ и сампх „мртвнх душа“; на његову готовост да читаоцу ирнђе у помоћ, да му буде мплосрдни Самарјаннн, да му олакша душевне болове и