Delo

308 Д Е Л 0 зло, него јасан и моћан позив на добро: „И дуго ћујанароду бити мио и драг тпме, што сам му добра осећања будио лиром својом“ — пише Пушкин на свом споменику. Бирати писцу један од та три правца и тражити да пнше тако н никако друкчије, немогућно је; боље рећи није или да кажем још нешто више: то не би било ни мудро. Сваки да.је оно што може, и утисци живота одбијају се у пишчевим производима под углом примања. Ту се мора водити рачуна са фактима, и ако је што могућно то је критичка оцена метода којим књижевност има да утиче на живот, — али не излагање онога што би се могло тражити од пнсца и књижевностн. Нема сумње, сви методи васпитавања имају једну општу сврху — узвиснти, оплеменити и морално усавршити, предмет васпитања, личност човекову; али сви методи немају једну исту вредност. Једни постижу своју сврху са већим, други са мањим успехом, трећи, можда, како се то већ понекад и дешава, дају савршено супротне резултате. То је исто и у књижевности. Ту пропзводи једне врсте неодољиво утичу, у васпитном смислу, на читаоца, уздижу му дух, уливају нову снагу и моћно га примамљују у светлим висинама живота. Други пак, у том правцу, дејствују много слабије; трећи и не чине никаквог утиска, пролазе некако без последица и трагова; понеки, опет, утичу и онако како се не жели, те против себе изазивљу сасвим заслужену љутњу, протест па и оптужбу. Сећам се једног интересантног говора о том пптању. На једном омладинском скупу водила се дуга препирка о вредностн разних циљева у задатку књижевности. Говорпло се и овако, и онако. Сваки је имао своје мишљење. Спор је дуго трајао. Приближила се поноћ. Време је било да се збор н разнђе. ГЈре тога устаје некакав млад човек, по изгледу малн трговац или прикашчик (посредник и продавац) и проговорн: — Ја сам пажљиво слушао све што се овде говорило, па сам мислио и ево шта имам да кажем. Нећу се упуштатп у разлагања, навешћу само пример, или прпчу, назовите како хоћете. Своју младост провео сам у селу. Имали смо тамо једног хаџнју. У нашој Русији нма их много; н међу њима има свакојаких људи. Наш је био човек особит. Није био пнсмен, алп од прнроде врло разуман а још бољег срца. Много је света прошао много шта вндео, и много мнслио о жнвоту. Највише