Delo

ПИСАЦ II ЧИТАЛАЦ 309 је волее да му се чита јевађелије. Гдегод је само било могућио, молио је да му се чита. — У томе је јеванђелију светлост. Мала књига, али је у њојзн светлости доста за целп крштеип свет, за све божје људство. Наоколо мрак. Понекад се ни прст пред оком не впди. Чим се узме у руке тај жижак Христов, свето евангелије, одмах се свуд види. Он, брате, не да човеку да залута и да погреши. II тај се ето хаџнја нађе једном с другим неким хаџијом, па га запита: — Кажи-де, човече божји, зашто ти луташ ио свету? — Како: зашто? — запита га овај збуњено. — Па тако, не путујеш ваљда ради забаве, него ради Бога или људи? Побожнн намерник је ћутао не знајући шта да каже. А наш му сам одговори овако: — Видиш како је: ако је то из побожности, онда нпшта не вреди што ти тако ходаш по земљи. Бог је од тебе вазда подједнако далеко или близу, свеједно, јер Бога ваља тражити у себи, у срцу своме. А ако ходаш ради људи онда кажи ми, јеси ли тп размшшнао о животу човечјем? Внаш ли сваку горчину п све неправде које трпи људска душа? Можеш ли пх разумети? II кад би их разумео да ли би умео и другима да их разјасниш? Што је главно: можеш лп ти људима да ублажиш те горчине п жалости, и можеш ли да умањиш неправду живота.’ Упнтани је ћутао. Наш поклоник је дуго гледао у њ, па му лагано, замишљено рекао: — Ако ниси мислио о животу, ако не разумеш неправду... ако те због ње срце не боли... ти не можеш људима у тој њиховој иевољи бити на помоћи... и залуду луташ међу њима. Зато не путуј по свету тако напразно, биће боље да се забавпш каквнм било другим иослом. — Ја мислим, — настави говорник, да је и сваки писац један такав путник. У свакој искрено написаној књизи има један делић пишчеве душе, а књига нде од руке до руке, путује кроз људе. II мора бити да и писац путује заједно с њоме. II тако могу да питам сад писца: Јеси лн мислио о животу? Јесн ли разумео све горчине и жалостн п све неправде у њему? Ако си разумео, можеш лп тн све то да извидаш? Можеш ли људима дати радости н светлости, можеш ли да им нокажеш пут срећн и иравди, нстпнн п добру? Ако не може, ја ћу му рећи