Delo

118 Д Е Л 0 сиља и пљачке. Његова је акција, у исто доба, бнла одмерена,. хладнокрвна, иомирљива и пуна такта. Најзад су нешто раднпцп попустили од својих доиста праведннх захтева нешто друштва која експлоатишу те руднике и дошло је до споразума. Сад су се радници опет вратили на носао, али власти воде истрагу, јер су избнле извесне околности које указују на то да оно наснље у које се овај покрет отпочео да дегенерише није дело самих радника него извесннх елемената који с раднпцпма немају ничег заједничког, и да су радници у једном тренутку били просто марнонете чије су конце у својим рукама држали непријатељи републике. У владинпм се круговима говорило о правој заверп против републике. У владиним се круговима говорн о правој завери против републике, али за сада још изгледа да је овај израз сувише -јак за карактеристику овог покрета. До сада се зна као поуздано ово. (1) У касе за штрајкове наједаипут су отпочеле да надолазе знатне суме; у Паризу су свакоме штрајкачу, чим се прпјави, давали но 4 дпнара дневно. Доказано је да је било чак индивидуа сасвим без занимања које су том приликом само облачиле илаву кошуљу, да бн личиле на раднике: они су се сваког јутра јављали на касп као типографи или други радници што штрајкују и без икакве контроле добијали су по 4 динара. (2) Опажено је да су за време штрајка многе врло богате клерикалне породнце, познате са својих агитација против републике, из многих банака новукле сплан новац. Пз овога се већ види одакле је долазио новац и на какве се циљеве трошио. Још само треба пронаћи посреднике. Данашљи француски министар унутрашљих дела ппје човек који се нгра завера; ово су факта која јако указују на саучешће клерикала. Пзвесни нодаци, откривени у току истраге, довољни су да се о целом покрету добије један основан утпсак. Публикована .је и листа привремене владе коју је требало образоватп у тренутку државног удара н листови уверавају да су девет ђенерала обећали своју помоћ. Међу њима је само један у активној служби, ђенерал Ниел, командант ремске дивизије; остали су у нензији. Истрага ће показатн колико је то тачно, алн је извеспо да реакционарни елементн у Француској, којп у војсци одржавају врло јаку агитацију, увек рачунају на благонаклону неутралност једног велнког дела војске. Из пстраге која се .још води у департманпма Нора н Па-де Калеа впдн се несумљиво да су иепријатељи реиублике, после ку-