Delo

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 119 риерске несреће, врло вешто експлоатисали узбуђење радничке класе, и да су онн целом овом покрету дали такав правац да на»њега нпје могао да утнче ни један трезвенији социјалист. За орранизовање таквог једног покрета бпле су потребне огромне сум*Г које се никако нису могле добитн из касе Конфедерацпје Ј^а^Стога је истражна власт учинила врло добро што је неколико коловођа уапсила да извиди откуда њпма средстава за такву једну акцију. Овом се истрагом све више утврђује да су први нзазивачп нереда они реакционарни и клерикални елементи који увек тако жестоко пребацују демократској републнци да трпи и да потпомаже анархију. Пнтересантно је да су се реакционарни и клернкалнн органи сложили с револуционарним листовима и да иротестују с истим гнушањем. Завера је, по њима, проналазак владе која се налази у очајном стању; једно грубо средство које је г. Клемансо измислио да спасе блок у очи избора. Пошто се политичка завера већ неколико пута злоупотребљавала, то и сада тешко да ће ко поверовати да је она постојала. Стога се и овај протест могао да предвиди. Он се чуо и кад су судови осудили Деруледа и Марсела Хабера, али је ипак, и поред тога протеста, доиста, била постојала реакцпонарна завера против државне сигурности. Само овог су пута клерикали поступилн друкчије, и са врло мало успеха. Видећн да се земља ни мало не буни против антиклерикалне акцпје и да она не може да определн опет какву побупу масе, они су се обратилн професионалним анархистима, опасним индивидуама чија је улога да спекулишу са бедом гомиле да би је употребили за нереде и насиља. Систем је просто генпјалан и све је врло вешто удешено. Да се народ подиже против једне праве демократске владе, састављене пз најбољих елемеиата; да демократпја организује грађански рат протпв једие демократске владе н то у корист реакције: то је доиста нешто ново, нешто што би могло да збуни н најбоље обавештеног човека. Реакционари знају врло добро да би се цео француски народ подигао кад би се ма шта предузело непосредно против републике. Стога онп морају да раде иза кулиса: штрајкачке агитације, аиархистичка сплектарења треба да створе једну политичку атмосферу неповољну по демократију; немири би лако могли да застраше грађане, да раздраже индустријалце и трговце који би зато могли лако да гласају за противнике блока. -Једном речи, улога реакционара је