Delo

ХРОНИКА П030РИШНА ХРОНИКА Смрт Мајке југовића. драмска пјесма у три пјевања, наппсао Иво Војновић. „Гусле моје — гусле јаворове! Ето вама пјесме неумрле!" Неумрла је песма, што ’но ју је испевао народни певач, уносећи у венац славе трагику витештва и тешке муке, са свете земље Косова иоља, натопљеног крвљу и сузама. Ето и уметничке песме, која бп драмски оживела сетне успомене српске славе и величине, тужна сећања бола и јада српских мученика. „II ту мајка тврда срца била. Да од срца сузе не пустила!“ Али што је купило јадно срце материно, штедећи суза из очију пресушених, нисмо их штедели ми, ми мекушно покољење, сведоци оживеле. трагике минулих, незаборављених дана... Прво је пјевање. — На Југ-Богановој кули, о заласку сунца видов-данског. Диже се завеса и залепрша бујно, младо јато снаха Југовића, белих вила — црних кукавица. Узаврело, узнемпрено. Гледај лете врани гаврани, крвавијех крпла до рамена, крвавијех ногу до кољена. А они су са поља Косова. Шта ли носе, шта ли су видели? Дај прецвали бадељ и духните у њега, да нам штогод каже. Разлетеше се паљухице и остаде само једна једина. Свака љуба шапће наду срца свога: