Delo

X Р 0 Н II К А 123 поспу поље и да лешкаре по свнли, као по трави. Још причају слуге за војводе, каиновце, како кавгу воде. А да бн слика билад склаДу, почињу се и јетрве препирати. "Плашт царев је за снаху од рода Балшнћева. Круна Немањпћа^за краљевну, Алтоманку. Бранковићи од увек носе помазани венац. Али нека се све оне, говедарке, скрију пред ћерЋШГ*Базилеја Палеолога. Но не остају јој дужне јетрвице, проклето колено, већ је упућују у откуп Базилеја, који је за камате засужњен у Млечића чпфутина. А кад забруја силовито Алах-ил-Алах, да одговори клетвама њиховим, као што их Мајка кори, све занеме. „Весел'те се, гавранпце. Ето гракће пјесма ваша На љешпни гњплог рода!“ После се све снахе, измирене, повлаче, а остаје Анђелија да се моли Богу и да пали зубље. Друго пјевање. — На истоме чардаку, под догорелом зубљом спава Анђелија, уморна и бела. Црним небом лете и тананим, сићаним гласом зује јата звијезда — свијећница. Траже ону, која их је дозивала. А она спава и сања о Дамјану. II сви други спавају и не знају да је пољем жетва прошла. Најзад, звезде угледају Анђелију и нокрију је својим блиставим, росним велом. Нека спава мученица свој последњи санак; чуварица нема више шта да чува; покошено јој је поље, жетелици; процвао је црљен тратор самртници. Ветар дува и гони звезде даље, у црни бездан. Буди се Анђелија и пита звезде: јесу ли оне сузе од растанка или роса прије данка? А зубља, неверница, утрнула. На пољу нешто звекне, Анђелија стрепи да то тајна ноћи не бане на врата. Улази незнаник, увијен у црн плашт, а са њиме и два гласника, спремају се договором за зору. Остаје сам незнани витез са својим срцем, у коме су муке страхотније од оних са крвавог бојишта. Познао је Анђелију, срце своје. А она га не распознаје кроз тмину ноћну. Ако је жив човек, нека устане и збори, јер се она не страши. Ако лн је сен, заклиње га Тројичиним светим знаком да је остави, да је не мучи, тужну и смомљену. Жив је, он је, Дамјан. Љубавни загрљај; привио се