Delo

124 Д Е Л 0 брштан уз маслину. Над њима лебди јато свјећница, оне плачу и њине им сузе капљу на руке. Дамјан је усплахирен. Јер у тим звездама види бледе лучи своје погпнуле браће; илачу и куну га, њега, којп је дошао дому ради живих очију своје љубе. Страсан ромор буди Мајку, која бди у кули. Дамјан је спреман да јој каже црне гласе да су сви изгинули и да је остао .једини он. Само ће Анђелија да је прво припремп. Долази Мајка, носећи путир на злаћаном штиту. Зове поноћ да јој гата. Одвраћа је снаха да не пита мртве, када живе чека; кори Мајку како вере нема. Гата Мајка. Пружила је руке изнад чаше и зове у помоћ светле траке с неба, и од земље све што земља носи. Моли и сотону: да из пакла прелије отров напасти, греха и васионе злоће. II баш тада, чаролијом, из путира сине жив црвен пламен, крв. Мајка призива Бога да пресуди: „Хоће л' славом српски род ускрснут Ил’ ће ову гегсеманску чашу Све до капље за спасење испит!“ Ко данас свети спомен Душанов? А чаша се прелива, тужно одјекујући по штиту. Разбуктали пламен обасја авет, Дамјана, и он објављује Мајцп да је пропало на Косову царство. Тврда, нема, скамењена, заклопљених очију, прима Мајка вест да су изгинулп Југ и Југовићи. „Не будп ме, Анђелпја спао, Бројим миле изгпнуле главе“ Нзгпнули сви и Југ и осам Југовића. — А, девети? Девети, ето, живи, дошао је да спасе нејаке и тужне, да Турци не љубе снахе н сакате децу. Дошао је, јер више воли да спасе име осветника, по да славно лежи на Косову. Зове мајку да се сви спреме и да беже у Дубровнпк. Пзбавио је и крсташ Југовнћа, који је,као луч живота, летео од руке до руке мртве браће. (Гдје брат брата издати не шћеде). А мати му, јунак од јунака, пита га што он јоште живи? Крсташ није његов, докле браћу не покаје, докле живи, „крадућ’ слави што је славе било!“ Хоће ли онда она спасти нејаке и спахе удовнце, хође ли светнти спомен Југовића? Она хоће. Матн му даје благослов и он вије крсташ три пут на зпамење: