Delo

X Р 0 Н II К А 125 Богу^да гажне остави, роду, да му не погине и љубави, да га не прок^лиње. Ацђелија бесна од муке. Нека је проклет, ко јој га узима! (Нека*Је .блажен, ко за част умпре, одговара Мајка). Зар није доед$ Јсамила телеса, што труну на Косову, но су жедни још и њених суза? (Благо онима, што за правду плачу, одговара Мајка). Растанак два млада срца, чија је љубав крилата и млада Анђелија тражи нож од Дамјана, да се њиме умори, кад се више на земљи видети неће. Он јој даје и још јој помаже у крвавој намери. Па ипак моли своју Мајку, дирљиво и тужно: „Испод куле, где но бршљан расте Сакрпј моје уморено благо, Да му вјечно зелен-трацп грле Пусте траге разорене среће!" На послетку, растанак сина и мајке. Он је не грли. Он је не грли, но је зове на Косово, да јој тамо преда крсташ Југовића. $ Треће пјевање. — На Косову, при великОхМ подневном сунцу. Злати се жито и долази бака, да га жање. Отуда се чује јаук, иде гомила заробљених Срба, везаних, рањених, гладних, жедннх Зној, прашина, бесомучна жеђ. А Турци на коњима терају робље бичевима и голим сабљама. Па чобанин, слепи гуслар, Косовка Девојка; сваки даје део срца свога тузи и јаду поља Косова. Долази и Мајка, да, по обећању, прими крсташ Југовића. Народ нрича како .је нађена глава цара Лазара и какоје мртва глава пољем прошетала. Иде литија, збор свештеника, владика и седих патријараха. Царица Милица, у свечаном походу, носи на штиту главу цара Лазара с круном Душановом. Около крсташи. РСопљаници воде коње мртвих јунака. Четири копљаника долазе са штитом, на коме је рука Дамјанова и у руци сломљен крсташ. Прилазе Мајци Југовића. II кад је Мајка узела Дамјанову руку и казала да је дошла да прими крсташ, сама се рука отвори и предаде крсташ. . „Моја руко — зелена јабуко, Гдје л' си расла. где сп утргнута! А расла си на крпоцу моме... Утргнута на Косову равном!“