Delo

126 Д Е Л 0 Под последњим теретом препуче срце материно н она мртва паде с крсташем у руци. „Умрло је Душаново царство". Копљанпцп је однесу на штиту, уз пратњу скрушеног народа. А гуслар даје своју завршну реч: „Ето с гроба умореног царства. Српска сада васкрсла је душа“. Ја сам се брижљиво старао да, у изношењу садржине, сачувам што више пишчевих израза и слика и цнтирам што впше стихова. Хтео сам тиме да се осети унутарња ленота и пуноћа поезије, која даје, местимице, стиху узвишен полет, топлину, душу и непосредан израз. Да се запазе смеле антитезе, снажнн контрастп фразе н прилика. Да је јасан симболизам, који је необичан уз просту величнну иародне косовске епоиеје. Да се опростн декаденство, које анахронистичкп буни и боде неравнином. Ако би се ова драмска песма оцењивала са драмскога гледпшта, ноказивала бн нам н осуство радње и осуство заплета, баш и не улазећи педантно у драмске захтеве, по већ задобијеној слободи. Првп чпв је сав у припреми, у расноложењу, у говору срца дома Југовића. Трећп чип је пиз површних, невезаннх, сурових сценичности са иромашеним ефектом п са невероватним слабљењем трагичности, које Косово собом оличава. Други чин, или тачннје, др.уго пјевање, како их то пнсац зове, једино пма у себи драмског елемента, животне акције, одмерену ситуацију п врло пзразну емоцију. Алн, и поред драмске леноте п снаге, баш је у овоме певању фатална погрешка у ономе одступању од народног поноса, којим се велича породична једнодушност вптешке куће Југовића. Како је се смео вратнти кућп један Југовић, зарад жене, зарад деце, и изневерити он.у пожртвовну присност, где брат брата издати не хтеде? Модерна болећивост са хашких конференција у устима једнога Југовића само је ниско кукавнштво, у добу крајњег хероизма н одрицања. Та немнла саможивост добија даље, још један грубљн израз у уморству Анђелије. Он, који