Delo

X Р 0 Н II К Л 127 је напустио „славу бојнога поља; он, кога као зла коб гоне сени браћЈ»*мученика, невернога радп тога да спасава слабе жене и нејаку децу, — он баш према својој вољеној жени показује одвра^у .и ниску подлост. Сам даје жени нож и помаже јој да ^јпиуе. Нашто му онда н она порука матери, где ће да сахрани уморено благо. Неприлична је, и ако су стихови те поруке и ванредно топли, и пуни душе и поезије. Ако је се довођењем једнога Југовића хтело показати врхунац јунаштва и крајње прегоревање Мајке Југовића, то се могло извести и без срамоћења њине мушке лозе. Народни је певач довео с бојишта слугу Милутина и тај је Милутин могао кушати материно срце привлачним намама на јединог сина још у животу. Накнадно јунаштво Дамјаново жалосна је сатифакција великоме имену Југовића. Треће пјевање је најслабијег ефекта. Разломљени фрагменти тешкога доба, нескладно повезани. Натрпана збирка анегдота, даље епизодних препричавања, несимпатичан ћпс-а-ћгас. Велика сцена процесије, која би требала све да да, извитоиерила је карактеристику царпце Милице. Ви не заборављате оне нежне жене, из које говори осетљиво срце; оне жене, која пресреће војску и веша се браћи о врат, преклињући их да остане бар један од заклетве. Толико нам је превласт народне песме улила респект према нежном срцу царице Милице, складном пратиоцу срца цар-Лазара, који стреми царству небесноме. А сад место свега тога ми је видимо, како са џелатским презиром хладно носи главу Лазареву. Стоји мајка према јединоме своме детету; стоји ћерка мученпца према ојађеној матери, и као да се не виде, и као да се не познају, и као да не осећају заједничких бола. Ми ћемо писцу допустити одступање од историје и ни речи примедбе нећемо учинити. Тако бисмо исто допустили и одступање од народне песме, кад то одступање не би било на штету главних јунака, у чијим се врлинама уздиже поента целе епопеје, са нама већ присно срођене. Модерни драмски елеменат, симболизам, није са савршенством уткан уз украсне стране народног певања. Отуда се на пр. од Косовке Девојке добија први утисак косовске Офелије. Очигледна сличност, која је одмах у публици широм запажена. Она трезвена природа, која обрће рањене јунаке и залаже их хлађаном водицом, овде је представљена у болесном, офели-