Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОР СТАЕЛА 191 је темељ' целом мом биолошком образовању и омог.ућило ми је да <ј4м .доцћије могао са пуним разумевањем да нратим ток дубоких мисли генијалног Ј а х а н е с М и л е р а. Код Вирхова нарочиш "научио сам се не само аналитичкој вештини и веома опггром прсматрању појединих анатомских факата него и синтенп^шбм разумевању целокупног човечијег организма, оном основном убеђењу ујединство човечијег бића и нераздвојној вези тела и душе, о којој се вези Вирхов 1849. у својој класичној расправи о „тежи за јединошћу у научној медецишг* потпуно јасно и одлучно изразио. Уводнп чланак који је тада написао за њиме основани архив за патолошку анатомију и физиологију садржи поред одличних нових погледа на „чудо живота“ читав један низ прекрасних посматрања о животу, плодних мисли, које би ми могли непосредно да употребимо за наш монизам. Исто тако је он у тада распламтелој борби емпирпчног рационализма и материјализма против старог витализма и мистицизма заступао прве и борио се на страни Јакоб Молешота, Карл Фогта и Лудвиг Бихлера. Ва чврсто убеђење у јединство органске и неорганске природе, у механпчки карактер свију животних и духовних радња, убеђење које сам увек сматрао за основ монистичког здравог погледа на свет, имам да захвалим највећим делом Вирховљевој настави и другим разговорима, које сам имао с њиме као његов асистент. Основни погледи о ћелиском бићу, о самосталном индивидуалитету елементарних организама, које је он у свом највећем делу, у целунарној патологији изнео, остале су за мене звезде предводнице у великим истраживањима, које сам доцније пуних тридесет година изводио на радијонарпјама и једноћелијским протистима; а исто тако и за теорију ћелијске душе, која се на природан начнн сама изводи из психолошких посматрања истих организама.1 Ово бављење у Вирцбургу чини периоду сјаја у неуморном научном радном животу 1 Биографске напомене. Пошто сам у овом берлпнском предавању дмао впше пута прплпку да саопштпм неке дожпвљаје пз мог штудентског жпвота пре 50 годпна (у Берлпну п Впрцбургу), а нсто тако да се позивам на моје ранпје радове, то дајем овде следеће сппсе, да бп у њпма љубазан чпталац кога те стварп пнтересују могао да нађе блпжа обавештења: I Вплхелм Белше, Ернст Хекел. 2 пзд. 1905., Земан, Берлпн. II Вплхелм Брајтенбах, Ернст Хекел, слпка његовог жпвота п рада 2 пзд. Бранведе 1905. III Конрад Калер п Арнонд Лат,. Ернст Хекел као пстражпвач п човек. Беседа држана прн прославп 70-годпшњпце, 16. фебруара 1901, (Цпрпх).