Delo

192 Д Е Л 0 Вирховљевом. Сасвпм друкчији добија облпк Вирховљев рад, кад се Вирхов 1856. понова преселио у Берлин. Овде настадоше брзо политички, социјални и општннски послови сврха његовог жнвота. У општннскнм пословима, као што -је познато, учинио је толико много, и доброг за сам Берлин и за благостање немачког живља, да овде није потребно за то ниједне речи да потрошим. Псто тако нећу овде дубље да улазим нп у његову полнтичку делатност као вође напредне странке, која мује толико времена отела, а често бпла уз то још и неблагодарна; вредност тог рада, као што је познато, разно се суди. Али у толико внше морам овде да претресем његово чудновато понашање према науцн о пореклу и о њеној најважнијој консенквенцији, о теорији мајмуна. Ирема њој заузео је Впрхов из почетка повољно, доцније скептично и најзад сасвим иротивно становиште. Пошто је Дарвин 1859. Ламаркову десцендентну теорпју пробудио новом животу, чинило се многима да ја баш Вирхов позват да се стави на чело тог покрета; јер он се тада већ у велико бавио проблемима наслеђа, а штудије патолошкнх промена упознале су га са силом прилагођавања; исто тако су га и његове антрополошке штудије нраво водиле великом питању о човечијем пореклу. При томејеважио као одлучан протнвник сваке догматике и борио се против трансцендентизма било у облнку црквепог веровања или антропоморфизма. 1862. објаснио „могућност прелаза од једне биолошке врсте другој заједну потребу у науци“. Кад сам 1863. на скупу природњака у Штетину први пут јавно говорио о Дарвипизму, припадао је Вирхов поред Александра Брауна оном малом броју природњака, који су се изјаснили да је ово пнтање веома важно и вредно темељног штудпрања. Кад сам му 1865 послао два предавања која сам у Јепи држао о постанку п о генеолошком стаблу човека, примпо их је радо у своју збпрку опште разумљпвих нредавања. У пеколико озбиљннх разговора, које сам с њпме водио о тој теми, изразио се у основн сагласно, и ако с оном опрезном повученошћу п ладпим скептицизмом, ко.ји су бпли део његовог . бића. Тако се исто држао овде у берлинском занатлпском друштву о „човечијим и мајмунским лубањама“. Тек од 1877.- добилоје Вирховљево стаповиште ирема Дарвпнизму друкчији, отворено непријатељски облпк. На скупу