Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 193 природњака који се тада држао у Мпнхену, примио сам на себе, на аешту жељу мојих минхенских пријатеља, да одржим једно предавање (18. септ.): „о данашњем учењу о развићу према целокунности наука“. У том сам предавању заступао у главном оне ист^ПјЈ^леде које сам доцније даље извео у мојим списима о Монизму, Загонетки Света и Чуду Живота. У ултрамонтапом главном граду, пред лицем једног великог универзитета којп сам себе снагласом назива католичким, била је овака једна монистичка вероисповест врло смела. Дубок утисак који је ово предавање изазвало огледа се у веома јаким и живим одобравањима сједне стране и неодобравањима с друге стране која су се чула на самом збору, као н у преси. Пдућег сам дана већ био отпутовао у Италију (по ранијој својој одлуци). Два дана доцније прпспе Вирхов у Минхен и 22. септембра одржа (на велико наваљивање кругова од вишег утпцаја) своју чувену контра-беседу о „слободи науке у модерној држави“. Тенденција ове беседе водн на крају крајева томе, да се та слобода мора да ограничи: наука у пореклу је недоказаиа хипотеза н њу не треба учити у школама, јер је опасна по државу; „ми не смемо учити да човек води порекло од мајмуна или од друге које животиње“. 1849. наглашаво је млади монистички Вирхов са нарочитим нагласом своје убеђење, „да неће никад доћи у положај, да порекне закон о јединству човечијег бића и његове конзеквенце“; сад, 28 година доцније, мудри га дуалистички политичар пориче потпуно. Пре је учио, да сви телесни и душевии процеси у човечијем организму почивају на механици ћелијског живота, сада проглашује душу за нарочпто, нематеријално биће. Ову реакционарну беседу крунише његов компромис с речима коју је нре 20 година пајодлучпије нападао; са хладиим црквом, налази: „једину сигурну основу за наставу у црквеној религији“. Вирховљева мпнхенска беседа најбоље је окарактерпсана живим одобравањем, крје је она одмах нашла у свнма клерикадним и реакционарним лнстовпма; као и с друге стране дубоким сажаљењем свпх либералних листова, како из политичког тако ииз религиозног логора. Пошто је Дарвин прочитао епглески превод ове беседе, он, који је тако био благ у осуди, писао је: „Вирховљево је понашање срамно и ја се надам да ће се он једног дана стндети тога“. 1778, у спису о „слободној науци и слободном учењу“ одговорио сам подробно ВпрДело књ. 39. 13