Delo

БОРБА ОКО ГЕНЕОЛОШКОГ СТАБЛА 195 мунолнких људи из Неандертана као Шафхаузен, нпсу могли да пробију Вирховљев ауторитет. Исто тако је био тај исти ауторитет с1?емоћан .двадесет година у берлинској преси, како либералној тако и конзервативној. „В1е КгеиггеКип^ и „Етсап^еПзсђ^ЛигсћепгеКии^ били су усхићени, што је „велеучени прпродња&у погледу према учењу о развићу у најбољем смислу р#шГ1*;онзервативан“; ултрамонтана „Оегтап1а“ ликованаје да строги представнпк чисте науке смешну теорију о мајмунима и њеног главног представника Ернст Хекла „баш као правом тојагом учинио безопасним" „ХаПопа1-2е1Шп<у“ нису знале довољно да захвале слободоумном народном човеку, што нас је ва увек ослободио сињег камена с груди који нам није дао да дпшемо; редактор „Уо1кз-2еПип§’“, Бериштаји, који јеу својим одличннм књижнцама о природи за народ дао толика многа објашњења, упорно се противио да прима чланке којн су се усудили да бране заблудну теорију мајмуна, које је Внрхов „оповргао“. Сувише би далеко отишли, кад бих покушао да вам данас овде изнесем макар само и општи преглед готово већ непрегледне литературе о питекоидној теорији, која се развила за последњих три деценија у хнљаду научних расправа и популарних чланака. Већи део ових чланака и расправа писан је под притиском владајућих религиозннх предрасуда и без оног потребног иознавања ствари, које се може стећи само темељним биолошким образовањем. При томе је најчудноватије да готово сви аутори ограничавају своје генеолошко интересовање на људоликим мајмунима, не распитујући ништа даље о пореклу овпх последњих и о дубљим коренима нашег заједничког стабла. Они не виде шуму од дрвета. Међутим много је лакше и сигурнпје продретн у велике тајне нашег животињског порекла, кад их посматрамо са просторније тачке гледишта кпчмењачке филогеније и кад се удубимо дубље у старији генеолошки регистар кичмењака. Од како је велики Ламарк у почетку 19. века поставио џојам кичмењака (1801), и од како је убрзо затим његов нарискп колега К'ивиј е карактерисао кичмењаке као једну од својих четири главних група животињског царства, осталоје природно јединство ове најразвијеније групе животиња непрестано неприкосновено. Код свију је кичмењака, почевши од најмањпх риба п амфибија па нагоре до мајмуна и људи типична телесна грађа,