Delo

196 Д Е Л 0 карактернстичан положај и међусобнн одпос најважнијих органа истп, али у исто врдме и сасвим другчпји но код свију других животиња. Тајапствени сроднички односи свију кпчмењака побудили су још пре 120 година мпого раније но Кивијера, немачког највећег песннка н мислиоца Гетеа да отпочне многогодишња мучпа упоредно-апатомска испитивања. Као што је Гете у заједничком лисном праоргану доказао јединство организације у метаморфози биља. тако је теоријом лубањских кичменнх пршљенова нашао то исто једннство у метаморфози кичмењака.1 Пошто је затим Кивије засновао упоредну анатомију као самосталну науку, развпла се ова грапа бпологпје класичним пстраживањима Кланес Мирера, Карл Гегенваура, Рпхард Овена, Томас Хекслија и многих многих других морфолога до толике виснне, да је доцније Дарвинизам узимао из овог богатог арсенала своје најмоћннје оружје. Уиадљиве разлике које се внде на спољнем облику и унутрашњој грађи тела риба, амфибија, рептилнја, тнца и кичмењака објашњују се прилагођавањем органа на разне функције и на разне услове њихове егзистенције, с друге стране упадљива подударпост, која је поредсвега тога остала сачувана у типичпом карактеру, објашњује се наслеђем од заједнпчких предака. Ови докази упоредне анатомпје тако сујаспи, да се сваки који непристрасно н пажљиво прође кроз какву остеолошку збирку може да уверн у морфолошко јединство кичмењачког стабла. Теже разумљиви и мање прпступачни, аЛг исто толико су филогенетичпи докази упоредне онтогеппје; они су много доцније откривенн н тек пре четрдесет година биогенетичнпм основним законом у целој својо.ј неоцењеној вредностн припозпати. Онн нас уче, да се до данас свакн поједннп кичмењак, као и свака друга животиња, развпја нз просте јајне ћелице, али да се ток развића опет одликује особеним и нарочитим зачетним облицима које безкичмењаци немају. Овде нанлазимо на хордулу, па један лзеома прост, црволики зачетни облик, без удова, још без главе, и впшпх чулних органа; 1 Гетеова природна фплозофија. 0 односпма Гетеоппм према монпзму н пдеји о развпћу говорпо сам впше пута у својпм ранпјпм списпма, парочито у моме ајзенашком говору (1882). о „Дарвпповим, Гетеовим п Ламарковпм погледпма на ирироду" ОешешуегзШкИвсће \тог(;гад*е 1902. В(1. стр. 218280), даље у мом говору: „0 Опологијп у Јени за време XIX века." (ЈепаЈбсћв ХеИвсћпИ Г. Ха1ип\1збеп8сћаН; В<1. 39. 1905.).